Таласање - Шетња

Оливера Лазаревић била је најмлађа кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице. Родила се између 1373. и 1376. године у Крушевцу. На двору својих родитеља живела је све до 1390. Њено детињство и младост пролазили су у припремама Србије за предстојећи рат с Турцима.

У пресудној бици с Турцима, на Видовдан 1389. године, на Косову пољу, Србија је остала без свог владара, кнеза Лазара и великог дела племства. Притиснута са севера Угрима, а са југа Турцима, морала је да прихвати мир с Османлијским царством и вазални однос према њему. То вазалство подразумевало је новчани и војни данак, али највећа гаранција миру било је давање најмлађе принцезе Лазаревића - шеснаестогодишње Оливере у харем султана Бајазита Првог Јилдирима.

Оливеру су до харема у новој европској престоници Османлија, Дренопољу, данашњем Једрену, у пролеће 1390. године, отпратила браћа, кнежевићи Стефан и Вук. Према предању, пут из родног Крушевца ка Дренопољу српски народ је Оливери посуо ружама.

Међу стотинама жена у харему Оливера је постала једна од четири султанове законске жене - кадуне. Временом се између њих двоје ипак родила љубав. Своје место у харему и султановом срцу Оливера је често користила да помогне свом напаћеном народу и држави.

Како се правница и бивша судија Оливера Шарановић, велика заљубљеница у нашу националну историју, која је дуго живела у иностранству, и на Истоку и на Западу, заинтересовала за животну причу заборављене српске кнегиње, где је проналазила историјске податке о њој и како је то све резултирало двема монографијама и једним филмом, као и осветљавањем недовољно познатог дела националне историје - чућете у данашњој "Шетњи".

У другом делу емисије - о великом скупу пензионерских организација Србије на Ртњу у оквиру Септембарских свечаности којима општина Бољевац обележава свој дан.

Уредник и водитељ Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 10.05