Таласање - Шетња

О односима Србије и Француске и очекивањима званичног Париза од предстојећих приступних преговора Србије и Европске Уније за Радио Београд 1 говори Амбасадор Републике Француске у Београду Франсоа Гзавије-Денио, са којим је разговарала Јелена Видић.

Интервју у целости:

У четвртак се на Брду код Крања одржава самит земља југоисточне Европе коме ће присуствовати и председник Француске Франсоа Оланд. Колико је званични Париз заинтересован да се и директно ангажује у процес релаксације односа у југоисточној Европи?

Добар дан свим слушаоцима РБ. Евидентно је да постоји велико интересовање Француске за овај регион пре свега због јаких историјских веза које ми имамо са овим регионом и евидентно је да се она ангажује првенствено кроз Европску унију, која је привилегована врста ангажмана коју имамо са овим регионом. То се рефлектује већ од Самита у Загребу, који је одржан новембра 2000. године, када је Француска председавала Европској унији и када је донета иницијатива да се окупе шефови држава и влада не само Уније, него и региона и том приликом се пружила прилика да се афирмише вокација целог овог региона да једнога дана буде у ЕУ. Хоћу да подвучем да је овај процес који је почео у новембру 2000. године не само тада кренуо, него и да функционише и то се одражава у томе што су већ две земље чланице ЕУ сада, а са двема су отворени преговори - то су наравно Србија и Црна Гора, дакле процес иде својим током... а Француска је увек била присутна у свим фазама овога процеса и то на један проактиван начин.

О сусрету председника Србије и Француске на Брду код Крања, Франсоа Гзавије-Денио каже да је одлична ствар што ће се то одиграти управо у оваквом оквиру. Евидентно је да ће овај сусрет бити веома користан и без обзира што живимо у време нових технологија ништа не може да замени један директан сусрет двоје државника или одговорних лица.

Један од циљева састанка у Словенији је међусобна подршка земаља региона на путу евроинтеграција. Француска је једна од чланица Уније која се отворено залагала за отварање приступних преговора са Србијом. Комесар Филе је прошле седмице у Београду поручио да Србија мора што пре да заврши припреме за почетак преговора. Да ли и даље, као што сте недавно изјавили, имате поверења у Србију да ће спровести обавезе које намећу предстојећи приступни преговори?

Потврђујем вам да је поверење суштински важан елеменат у свему јер ова влада је умела да нам улије поверење када су у питању обавезе које је преузела и верујемо да ће она урадити све оно на шта се обавезала. Исто тако она нас је уверила да је избор који је она направила, а који је пут ка ЕУ, одлучан и иреверзибилан, значи неповратан, и ми верујемо да ће поверење које смо јој ми указали бити потпуно заслужено.

Такође сте упозорили да ће преговори од Србије захтевати напор без преседана. У току је припрема преговарачког оквира ЕУ о којем треба да се изјасне све чланице ЕУ. Које области у преговарачком оквиру су посебно важне за Француску?

Истина је да прикључење Европској унији заиста велики напор, то је заправо постизање високог нивоа што се тиче општег живота, технологије, економских питања, правних питања. Међутим истовремено треба нагласити да је то интерес не само самих грађана Србије, него и интерес Европске уније да прими у своју заједницу земљу која је у потпуности спремна да испуни све што се од ње тражи и да функционише у тој заједници. Дакле, које то области треба да буду најважније? Све су области које су важне, јер не може да се спроведе прикључење Европској унији ако нисте спремили све своје домене. На пример, ако нисте пољопривредну политику припремили тако да буде усклађена са заједничком пољопривредном политиком, не може се ући у Унију ако нисте претходно предузели све што треба да бисте заштитили своје потрошаче или заштитили животну средину. Не можете ући у Унију ако нисте усагласили сва питања у области одбране, људских права, инвидидуалниух права, медија... дакле сви домени су важни.

После посете комесара Филеа разјашњено је да ће поглавље 35 о нормализацији односа Београда и Приштине бити отворено све време присутпних преговора. Који аспект процеса нормализације је за Француску приоритетан?

Најпре мислим да је комесар Филе нарочито подвукао један аспект који је веома важан, а то је не да ће се отворити, него да су преговори већ отворени. Што се тиче преговарачког оквира, који се тиче правила која ће да одреде преговарачки ток између Европске уније и Србије, европска комисија је предложила преговарачки оквир а Савет министара треба да се одреди у томе тако да су неке модификације увек могуће. Не може се стога прејудицирати шта ће се тачно рећи у поглављу 35. А што се тиче самог процеса нормализације, јасно је да су оквири те нормализације прецизирани споразумом који је донет 19. априла у Бриселу и другим споразумом који је потврдио начин имплементације споразума, дакле он је већ прецизирао процес нормализације.

Француска је међу првима признала незавиност Косова и активно се залаже за пријем Косова у бројне међународне организације. Како ће се тај став одразити на приступне преговоре и може ли то бити услов Париза за пријем Србије у Европску унију?

Слушајте, то није оно што може да се прочита у овом предлогу преговарачког оквира. Додуше као што смо рекли, он није усвојен тако да су увек промене могуће, али у овом тексту који сада имамо он ништа слично не предвиђа. Али то није оно што је превасходно важно, рекао бих да постоје хитне ствари, а то је оно што Србија мора да учини како би се ступило у прву фазу коју предвиђа преговарачки оквир, а то је да одреди преговарачку екипу, и пре свега међу њима главног преговарача који је имати неспорно место и те ствари су хитне како би процес кренуо својим током и ми очекујемо да ће то Србија да учини врло брзо.

На пријему поводом националног празника Француске, Дана пада Бастиље, оценили сте да су односи Србије и Француске у последњих годину дана знатно унапређени. Шта је пресудно допринело том напретку у односима наше две земље?

Да, десило се у току претходне године више позитивних ствари, а најпре неколико посета на високом нивоу, међу њима најважнија сигурно она у априлу када је председник Владе Србије био у посети званичном Паризу и имао дуге и веома садржајне разговоре са одговарајућим преставницима француске владе.

Дакле, мислим да је веома важно што су званичници Србије имали прилике да још једном у директном контакту са одговарајућим званичницима Француске потврде своју одлучну вољу да иду ка Европској унији и да су спремни да учине све што се то захтева на том путу са истом таквом одлучношћу.

И ван тог политичког оквира наравно да постоје и све друге области на којима мислим да су наши билатерални односи напредовали, нпр. на пољу културе и образовања, где смо направили значајан напредак.

Видим најпре да интересовање студената и ђака за француски језик и француску културе стално расте што је довело и до отварање једне катедре за француски и културу у Нишу, која има велики успех. Видим такође и наставак тенденције да се отварају двојезична одељења где се учи француски језик у Србији. Следеће такво одељење ће се остворити у септембру. Биће то осмо по реду одељење које ће се отворити у Гимназији у Ваљеву.

Исто тако видим да је све више и више студената који се одлучују да наставе своје студије у Француској, мислим да их је сада преко 650 и то је један значајан број.

А што се тиче економске области, упркос кризи видим да се ти привредни односи настављају, да иду напред. Ако погледамо првих 5 месеци 2013. године можемо да видимо да је дошло до пораста у економској размени од чак 15 посто, а сам извоз српских производа у Француској је порастао за 30 посто. И упркос кризи, француске инвестиције се настављају, наставља се инвестирање у Србију. Најважнији међу њима је Мишлен који не само да је потврдио своју инвестицију, него је и кренуо са радовима како би отворио нова постројења и тиме довео до пораста својих производних капацитета за 50 посто и отворио више од стотину нових радних места.

И да наставимо у низу добрих вести, желео бих само да нагласим како је за нас веома важно и поздрављамо одлуку Србије да учествује у европским операцијма у Малију. Мислим да је одлука коју је донела српска влада да Србија учествује у акцијама Европске уније да реформише војне потенцијале Малија важна из два аспекта - први је то што је Србија одлучила да учествује и помогне Унији у једном питању који је за њу веома важно, али истовремено и доказала да има капацитете, односно способности да јој у томе помогне.

Београдски медији приметили су да на пријем нису дошли председник Николић, премијер Дачић и вицепремијер Вучић. Да ли сте очекивали њихово присуство на пријему поводом националног празника ваше земље и како сте разумели њихов изостанак?

Слушајте, да, констатовао сам да нема тих преставника Владе, дакле званичника које сте набројали, сам председник ми је рекао. Не мислим да треба интерпретирати такве ствари, уосталом постоји званични деманти који је стигао од самог председника и који демантује гласине које су медији пласирали, који инсинуирају друге ствари.

Да ли бисте нам објаснили који је протокол те прославе у Паризу?

Парада која се одржава сваког 14. јула у Паризу је дугогодишња традиција, и то је војна парада. Пре свега и нарочито дефилују одређене војне институције и установе и то је део традиције, и они то чине сваке године. Прво место на челу дефилеа сваке године већ традиционално има Политехничка школа у коју сам и сам ишао. Већ неколико година ту је и традиција да имамо госте. Имали смо тако немачке трупе, а пре неку годину чини ми се и да су све чланице Еворпек уније дефиловале такође. Ове године то су биле афричке земље које су учествовале у операцијмама у Малију. А затим позвали смо и нову чланицу Европске уније, Хрватску која је ушла у Унију 14 дана пре тога. То је била једина земља чланица која никада није дефиловала на паради 14. јула, а за нас остале чланице ЕУ није то је важна ствар, да буду ту.

Да ли можете да коментаришете написе у медијима да Париз рачуна и на могућу помоћ Србије која има савезнички однос с Москвом и велике историјске везе са Сиријом да помогне, на неки начин, у решавању тог конфликра?

Што се тиче саме Сирије, наравно ради се о једној ужасној, страшној и веома опасној кризи и све светске дипломатије се упињу да изнађу неко решење за ову кризу, али истовремено знате да ја не могу да прејудицирам, односно да кажем оно о чему ће се можда разговарати на нпр, на Брду код Крања

Србији предстоје приступни преговори који ће неизбежно мењати ову земљу. Али и сама Европска унија ће се, суочена са озбиљним проблемима, мењати. Шта би сте, на крају овог разговора, као амбасадор једне од две највеће и најутицајније земље Европске уније поручили грађанима Србије?

Да имам поруку, а то је порука наде. Када говоримо о ЕУ треба да гледамо мало ствари са стране. Веома често Европску унију сводимо на ограничене аспекте, нпр. на солидарност која се кроз приступне фондове, што значи финансијску солидарност, односно паре. Или законодавство, односно правни оквир, или оно што ми новемо аки комунитер - односно правне тековине Европске уније, што се углавном поистовећује са неким ограничењима. Да, ЕУ јесте то, али не само то, она је увек еваулирала од како је у настала и она је увек у процесу, и сигурно је да ће у тренутку када Србија приступи Европске унија бити неминовно негде промењена.

Међутим, оно што ће да остане изнад свега тога је да је ЕУ пре свега мир. Била је измишљена, створена како би била препрека новим сукобима између Француске и Немачке и то је успешно урађено. Европска зона је зона преосперитета којој нема премца без обзира на кризу. То је простор слободе који не може да се мери ни са којим другим. И све то функционише зато што заједништво даје снагу. Када вас је више од 500 милиона, када сте прва економска сила у свету - то даје свим чланицама ЕУ али и свим грађанима који су у њој невероватне потенцијале и могућности. И желео бих посебно да упутим поруку младим људима јер они су ти који ће већину свог живота да проведу као грађани ЕУ. Младима да могу кажем да ЕУ није синекура, није бајка, него је једна изванредна могућност да напредујете, да покажете сав свој потенцијал, да добијете нпр. посао који је у складу са вашим могућностима, а не зависи од ваше политичке припадности. И хоћу да нагласим да је припадност ЕУ једна извандрена могућност за земљу као што је Србија. Али је то и један квалитет који ће доћи у Унију, јер знам да ће Србија донети нешто ЕУ. Ваша земља има географски положај и природне лепоте које су саме предност и квалитет за себе, имате становништво које има културну и образовну традицију која ће бити такође велика предност у ЕУ. Имате изванредне потенцијале, економске, пољопривредне, у енергији, водно богатство - Дунав је богатство за себе. Али ЕУ неће уместо вас да валоризује те ваше предности, него ће вам дати историјску могућност да ви то сами учините са својим богатствима. Дакле, порука је нада и историјски изазов за који од свег срца желим овој земљи да успешно преброди и да нам се придружи.