Таласање - Шетња

1. Добродошли у Радио Београд и хвала на времену које сте издвојили за нас. Некако је логично да разговор започнемо оним што је овде једна од кључних тема. У Србији се очекује да Европски савет 28. јуна одреди датум за почетак приступних преговора са ЕУ. Какав је прецизнио став владе САД? Да ли Србији треба одредити датум почетка преговора или је и администрација у Вашингтону склона некој врсти одлагања и додатног везивања за остваривање споразума са Приштином?

Задовољство је бити код вас. Најпре, желео бих да нагласим да САД нису чланица ЕУ, тако да одлука није на нама. Но, ми сматрамо да је Србија последњих месеци урадила много тога да заслужи датум од ЕУ, али то је њихова одлука. По питању услова, од посете госпође Ештон, а затим и секретарке Клинтон прошле јесени, уочили смо изузетан напредак. Мислим да оно што сви треба да имамо на уму јесте да је придруживање ЕУ дуг процес, са многим успутним станицама, како би се релизовао тај део у придруживанњу. Ми се залажемо за добијање датума, али Србија ће још годинама морати да настави са деловањем у процесу придруживања.

2. Судећи према изјавама највиших представника, велика већина чланица ЕУ је за то да се одлука о датуму не одлаже. Ипак, неколико држава а посебно Немачка имају нешто другачији став, тако барем сада изгледа. Да ли влада у Вашингтону охрабује своје европске партнере да 28. јуна начине корак који се у Београду очекује?

Свакако да разговарамо за низом европских земаља, и сви с пажњом пратимо догађаје у Бриселу. Знате, када се приступа Унији, тренутно је то клуб од 27 чланица, а крајем месеца и Хрватска то постаје, у птиању је организација која делује на темељу консензуса. Што се тиче тога да неке земље имају другачији став, мој утисак је да сви желе Србију у ЕУ, али различите земље имају различите тактике у приступу. Треба да се уверимо да Србија истрајава на том путу на којем се налази, и како да је охрабримо у томе. Дакле, када погледам на Немачку, Енглески или неке друге земље, ја на тај начин видим њихов став, а не као противљење. Мислим да се сви слажу да је Србија европска земља и да треба да припада ЕУ. Питање је само како да останемо на правом курсу.

3. Рачинајући на Ваше искуство и америчке процене онога што се збива у Србији и региону мислите ли да би пораст евроскептицизма био једина последица евентуалног недобијања датума 28. јуна? Имајући у виду да су односи Београда и Приштине још увек ровити, а и да Косово очекује почетак преговора о Стабилизацији и придруживању, могу ли бити доведени питање досадашњи споразуми па и стабилност у региону?

Видите, ЕУ представља много различитих аспеката. Кроз разговоре са овдашњим људима, стекао сам утисак да промене које се дешавају немају за једини циљ само добијање датума, већ да воде Србију у позицију у којој Срби желе да буду. На пример, рекао бих да се многи надају решавању проблема Косова, како би Србија могла да настави да се креће према економској будућности. Тренутно, уколико се ништа не промени, та будућност не изгледа онако како би то људи желели да виде. Стога, кроз процес придруживања, неке промене ће бити боље прихваћене, а неке нерадо, али имајмо на уму да ЕУ није решење за све проблеме, али није ни извор свих њих. Ипак, владавина закона, боља економска ситуација у којој деца имају будућност, можда бољи однос према околини, рекао бих да су све то ствари које Срби желе. И штагод да се деси 28. јуна, то се не мења. Расправе о придруживању ЕУ охрабрују такав приступ. Лично, не сматрам да је одлучујућу један конкретан датум, већ процес кроз који Србија мора да проже у настојању да изгради боље животне услове и стандард за своје грађане. 

4. Амерички утицај је незаобилазан у многим светским пословима, па и на Балкану што је већ деценијама константа. Садашњу ситуацију неки оцењују као Паx Америцана. Но, посао као да није завршен. Босна и Херцеговина је и даље слаба и нефикасна држава, Србија и Косово споро иду ка ономе што западна политика, пре свега Вашингтон и Брисел, сматра нормализацијом односа. Све државе у региону су у великим економских проблемима. Да ли сматрате овај регион још увек потенцијално нестабилним?

Реко бих да је регион много стабилнији него што је то био у не тако далекој прошлости. Ипак, има још много тога да се уради. Не ради се само о односима Косова и Србије, мада сматрам да је то велики део питања. Ту су и односи са Хрватском, који се мењају, и по мом мишљењу побољшавају. Кораци и изјаве које сам имао задовољство да видим и чујем од Владе у последњих 6-8 месеци, по мом мишљењу воде у правом смеру. Забринут сам и за екеонмску ситуацију у региону, као што су и друге владе, али у целости, регион је много стбилинији него раније. 

5. Како Вашингтон види позицију Србије у региону, а посебно у троуглу Београд, Сарајево и Загреб?

Као што сам управо рекао, види се напредак. Влада Србије чини кораке на промовисању регионаолне стабилности. Видели смо недавну посету господина Вучића Загребу, а затим и посету хрватске министарке спољних послова Србији. То су врло позитивни помаци. Ако сам разумео, председник и премијер ће посетити Загреб 30. јуна у оквиру прославе хрватског придруживања Европској Унији. То су прави потези. Што се тиче Босне, било је разговора председника Николића са председништвом БиХ. Председник је дао неке добро прихваћене изјаве о Сребреници, о ономе што ми називамо геноцидом који се тамо догодио, и ти контакти ме охрабрују. Мислим да је то позитивно, и такђе мислим да је Београд највећи град у региону и покушава да нађе начина да охрабри људе да долазе и можда покрену неки посао. Сматрам да то помаже у постизању дугорочне стабилности. 

6. Србија и САД и даље стоје на супротним позицијама када је реч о статусу Косова, колико то оптерећује односе наше две земље?

Поменуо сам раније посете Кетрин Ештон и Хилари Клинтон, и наше разговоре о нормализацији односа. Да, ми признајемо независност Косова, и да, Србија то не признаје. Ипак, ми имамо добре и отворене односе, не слажемо се, али смо се сложили да се не слажемо. Ти односи и начин на који Србија сарађује са властима у Приштини, ми их зовемо владом, али ви имате другачији став, остварили су велики помак, и мисим да то није велико оптерећење, све док настављамо тим путем дијалога и мирних преговора, а видим да то иде у добром смеру.

7. После Милошевићевог времена и врло лоших односа Вашингтона и Београда чија је кулминација било бомбардовање 1999. сада се све чешће чује обострана оцена да се блатерална сарадња САД и Србије рапидно поправља. Постаје ли Београд поуздан партнер САД?

Да, заиста смо имали несрећан период у прошлости, али обострано радимо на превзилажењу тога, и сматрамо важним за САД да имају добре односе са Србијом. Судећи по ономе што сам видео од када сам овде дошао у септембру, и влада жели добре односе са нама. Дакле, Србија јесте наш партнер, и то поуздан. Рекао бих да овдашња влада тежи учвршћивању свог положаја у свету и Европи, тако да мислим да имамо добре односе.

8. Да ли је српско-америчка сарадња у области одбране представља најбољи део билатералних односа две земље и модел за друге области?

Слажем да су ти односи добри, и мислим да ако погледамо институције у Србији, војска је врло уважена међу становништвом. И ми имамо блиску сарадњу са војском, како бисмо нашли одговарајућу улогу за ту уважену институцију, а мировне мисије су једна од тих улога. Рекао бих да је то модел за сарадњу са владиним институцијама, са руководством. Направити реалистичну процену тога шта представља нека институција и да заједничким снагама, ако желите сарадњу са нама, нађемо начин да за дотичну институцију утврдимо прави пут и идентификујемо добру будућност за Србију. Војска је добар пример институционалне сарадње међу двема владама.

9. Да ли Вашингтон очекује да Србија евентуално одустане од прокламоване неутралности и прикључи се НАТО?

Па, све је могуће, али неке ствари су вероватније од других. Са моје тачке гледишта, то није најважније питање. Постоји низ земаља ЕУ које нису чланице НАТО-а. Пример у близини је Аустрија, а нешто даље Шведска и Финска, и сасвим лепо сарађујемо са њима. Оно чему се надамо са Србијом јеста да Србија допринесе мировним мисијама у региону и широм света. Поменуо сам те земље јер оне доприносе томе. Стога, рекао бих да питање НАТО-а тренутно није разлог за бригу. Током мог животног века свет се доста променио, а вероватно ће и наставити да се мења. Дакле, не бих децидно рекао "никада", али мислим да трентутно не треба да се бавимо тиме.

10. Недавно сте са премијером Дачићем боравили и САД и омогућили српском председнику владе контакт са америчким глобално веома значајним компанијама и потенцијалним инвеститорима. Од 2000. године Америка је кроз донације Србији дала око милијарду долара, а америчких инвестиција је преко 3 милијарде долара. Шта је кочница да инвестиција буде више?

Путовање на којем сам био са господином премијерем било је врло корисно, и то на неколико нивоа. Пре свега, чињеница да је он био тамо показале је озбиљним америчким компанијама, као што су Мајкрософт, Ај Би Ем, Сиско, Оракл, Епл, Гугл, Пеј Пал, да је српска влада заинтересована за привлачење страних инвестиција. Такође, стекли су бољи увид у квалитет људства које овде имате, и који би радили у ИТ индустрији, или већ раде нешто у том пољу. Мислим да је то такђе показало премијеру и влади да је у питању глобално и конкурентно тржиште, када је у питању привлачење институција, и да постоји читав низ разлога за улагање у поједина места. ИТ индустрија код суседа, у Румунији и Бугарској је много већа, али лично не видим разлог да тако мора и остати. Времена су била таква, и у том тренутку то су биле привлачнија улагања. Мислим да је премијер добро пренео отвореност Србије за инвестиције. Ипак, ви такође имате и одређене сметње у тој области. Треба погледати какве врсте подстицаја и закона имају ваши суседи и упоредити са вашима. Затим се прави избор. Ваш закон о раду је компликован, ваше грађевинске процедуре су незгодне, и законске процедуре не делују баш увек брзо и ефикасно. Дакле, било је добро за те компаније, мислим да ће доћи и истраживати, али погледаће реалне услове, а мислим да влада ради не решавању неких од њих. Но, и досадаша улагања од три милијарде долара нису занемарљива. Тренутно, светска економија није у стању какво бисмо сви желели. Европска економија је у стагнацији, па људи траже најбоље прилике. Мислим да имате неке шансе. Фиат је добар пример, а имате и произвођача гума, као идруге. Имате квалитену радну снагу, образоване људе, ваше плате су прилично ниске, што је лоше за локално становништво, али су зато конкурентне. Но, у питању је низ услова, и мислим да је то била друга страна посете. Очекујем да ће инвестиције стизати, али очекујем и да влада поради на овдашњим условима.

11. Последњих месеци у Србији је заоштрена борба против организованог криминала. Како ваша влада гледа на то, као и на реформске процесе у Србији уопште?

Рекао бих да сви желимо да се изборимо са организованим криминалом. Организовани криминал је нека врста намета за свакога у земљи. У суштини, криминалци јуре за новцем, и многи од њих су умешани у трговину дрогом, што је значајан проблем. Рекло би се да су учињени извесни напори у том провацу, Такође, овде постоји и други аспект, а то је веза организованог криминала и 24 спорне приватизације. Људи имају итисак да се то преплиће. Можда да, можа не, али мислим да ћете имати јачу економију када и странци и домаће фирме буду могли да кажу: "Овде имамо владавину права, не морам да бринем о преварантима, не морам да бринем да ће политичке привилегије радити на штету моје фирме". Дакле, када говоримо о реформама, сматрам да би оне учиниле Србију далеко конкурентнијом. Мислим да се крећу у добром правцу, да су сви овде вољни да прођу кроз процес како би имали боље услове и за домаће и стране инвеститоре.

12. Медијске слободе су једно од важних мерила развијености демократије. Амбасада САД је покровитељ награде за истраживачко новинарство у Србији. Како ви процењујете овдашњу медијску слику?

Искрено, запањен сам бројем штампаних гласила овде. Имате живу радијску сцену, телевизију, велики број станица. Видео сам и добре примере истраживачког новинарства. На пример, не бих да сад рекламирам конкуренцију, али било је нешто на Б92 о корупцији на Косову, са новцем који је долазио одавде, по мом мишљењу био је то добар пример истраживачког новинарства. Дакле, постоји квалитет, и у медијском оквиру сви се питају о исплативости, одакле ће се плаћати то новинарство. Ми смо посматрачи, али нас брине да ако постоје само државни медији, објављиваће само оно што држава жели. Или, ако је власник само једна особа, онда та особа све контролише. Сцена је врло жива, али ми лично није баш јасно колико је финансијски оправдан сваки појединачни медиј!?

13. Да ли је претенциозно очекивати посету председника Барака Обаме Србији? Рецимо у оквиру неке будуће европске турнеје, рачунајући на традицију да амерички председници у другом мандату већу пажњу посвећују инстранству.

Као амбасадор, ја бих свакако био срећан да угостим свог председника овде. Тренутно се у свету догађа много тога што привлачи пажњу. Имамо догађаје у Сирији, питање Северне Кореје, и то су озбиљне ствари. Постоје такође и унутрашњи догађаји у Бразилу и Турској, на које наравно обраћамо пажњу. Не треба ни помињати Ирак и Авганистан. И драго ми је да кажем како ових дана Србија не представља ту врсту интересовања. Па ипак, увек тражимо прилику, јер Србија је постоигла велики напредак на свом европском путу и у односима са суседима. Ту је и напредак са Косовом, које ми видимо као суседа, а Србија као свој део. И рекао бих да смо на Балкану у много бољој ситуацији него раније. Стога, не могу да кажем "доћи ће", али нема разлога ни да кажем "не би требало да дође". Сви ишчекујемо да видимо како се ствари одвијају у следећих 6 месеци са ЕУ, са покретањем процеса преговора.

14. А евентуални позив председнику Томиславу Николићу за званичну посету Вашингтону?

Мислим да и ту постоји известан потенцијал. Нарочито у последње време он је рекао неке ствари које су имале добар одјек, о Сребреници, геноциду, тј. убиству великог броја људи. Сјајно је то што ће он ићи у Загреб, јер односи са тим вашим важним суседом нису били на нивоу који би сви волели, а он ради на поправљању тога. Ми ћемо пратити догађаје, и као што не бих одбацио могућност Обаминог доласка овде, али се не бих ни кладио да хоће у наредних неколико месеци, ипак ствари су могуће. Видели смо сусрет премијера Дачића са потпредседником Бајденом, видели смо при папином устоличењу да су председник Николић и потпредседник Бајден имали разговор. Очекијем да ће бити прилике за два председниак да разговарају, вероватно у УН. Посете престоницама, можда ће се десити.

15. Познато је да сте велики љубитељ тениса. Самим тим, претпостављам да познајете игру Новака Ђоковића. У току је Вимблдонски турнир, шта мислите, хоће ли Ђоковић успети да опет освоји тај најпрестижнији трофеј?

Па, ствари иду на боље, Надал је изгубио сва три сета од релативно непознатог Белгијанца. Сматрам да би било сјајно за Србију ако би он победио. Он уме да на најбољи начин представља Србију. Погледајте како је на отовреном првенству Француске давао интервјуе на француском језику. Рекао бих да је то добро примљено. Ако Србија тежи да развије нови имиџ, он је одличан амбасадор. Искрено, још увек има пар америчких играча у конкуренцији које бих волео да видим као победнике, али ако не неки Американац, био бих сасвим срећан да Ђоковић буде победник.

16. Будући да сте у Србији мање од године, да ли сте се навикли на овдашњи начин живота и шта мислите о живљењу овде?

Знате, пре него што сам дошао овамо, нисам имао појма да је Београд такав град журки. Морам признати да сам мало стар за сплавове на Сави, али имате одличне ресторане, добру музику, људи воле да се проводе на један европски начин, рекао бих да је храна врло добра. Знам да није баш најбоља сезона за малине, али одличне су. Уживам овде, нарочито бих истакао да су људи овде врло топли. То није увек ваша репутација, али рекао бих да људи овде воле друге људе, и то је заиста било дивно видети.