Српски на српском

На последњи састанак кућног савета наше зграде дошла је и унука баба Стане са четвртог спрата, која ради у Градској чистоћи, да нам објасни како да одвајамо ђубре. Људи не знају, па у еко-кесе свашта бацају.

Али она никако да каже где иде папир, где метал, шта ћемо са флашама од детерџента, него помиње нека рециклажна острва чијим су учинком разочарани, па онда каже како се то ђубре сада зове рециклабилни отпад који се одлаже поред најближе контејнерске локације и после подлеже секундарној сепарацији рециклабила и балирању.

Благо ђубрету! Кад будемо прерадили прерађивању подобан отпад, угушићемо се у нерециклабилном језичком ђубрету које краси ову еколошку акцију! Прва је баба Стана прекинула своју унуку и казала – "Срећо бабина, о ничему не требамо да бринемо док си ти у "Чистоћи". Са никим више не требамо да пичамо о еко-кесама. Све си нам објаснила, још да нам кажеш шта ћемо ако кучићи разврцају то твоје реци... рециклато... клатилабилно ђубре, хоћемо ли ми да добијемо нове кесе опет за ништа, или ћемо да плаћамо, или да на било које лепимо ове твоје налепнице?"

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић