Српски на српском

Избегавам да гледам филмове снимљене према неком књижевном делу. Или ме разочарају глумци, или сценарио, или костими.... ма, никад то не буде онако како замишљам док читам. Али, некад ме редитељи претекну, па сниме филм пре него што ја стигнем да прочитам књигу.

Тако је у нашим биоскопима почео је да се приказује филм "Атлас облака", пре него што сам прочитао роман Дејвида Мичела. У штампи је најављен као најамбициознији филм свих времена, а како сам ја сумњичав према новинарским суперлативима, одлучим да потражим неку озбиљнију филмску критику.

Нашао сам и озбиљне новине, и озбиљну критику, са толико "озбиљном" садржином да ништа нисам разумео. Ево једне реченице:

"Атлас облака је облик мета наративног фјужна који мири екстремне стилизацијске могућности са етиком класичног филма, који делимитира технолошко поље као ограничавајући фактор емоционалној пуноћи, и који, што је најбитније, на плану значења, показује најсубверзивнију могућу идеју у односу на системе моћи који нас поробљују, те тако постаје својеврсни и прилично усамљени филмски трактат о слободи."

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић