Таласање - Пусти причу

Поводом Европског дана паркова, говорићемо о парковима Београда, Новог Сада, Ниша, као и о националним парковима Србије – Ђердапу, Копаонику, Тари, Фрушкој Гори, о свим природним лепотама којима бисмо могли да се похвалимо у читавом свету.

Гости у студију су: Оливера Вуковић из Ботаничке баште и Пеца Поповић, велики љубитељ парка у Топчидеру.

Одлуком Министарства просвете Краљевине Србије, а на предлог Јосифа Панчића, основана је, 1874. године, Краљевска ботаничка башта у Београду. Башта је припојена Великој школи која је за њено подизање и годишње издржавање унела у свој буџет нову позицију од 1400 талира, а управа над њом је поверена Јосифу Панчићу као професору ботанике. Првобитно је башта била подигнута поред обале Дунава на Дорћолу. Убрзо затим, 1889. године краљ Милан Обреновић поклонио је имање које је наследио од свог деде Јеврема, великог љубитеља народне просвете, Великој школи у Београду, али под условом да се зове "Јевремовац". На том месту и под тим именом налази се и данас, као јединица Биолошког факултета Универзитета у Београду, простирући се на површини од око 5 хектара, где се на отвореном простору налази преко 250 врста дрвећа и жбуња, домаћих, европских и егзотичних биљака, а укупан биљни фонд данас чини око 500 дрвећа, жбуња и зељастих биљака. Ботаничка башта обухвата поред отворених површина и Стаклену башту, која је подигнута 1892. године, покрива простор од 500 м2. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башти у овом делу Европе. У Стакленој башти се гаје бројне тропске и суптропске врсте биљака од којих треба поменути: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus...

Легенда каже да је Карађорђе за време Првог српског устанка уочио стратешки значај Топчидера. Исте погодности нису промакле ни кнезу Милошу. Када је 1830. Године хатишерифом султана Махмуда II, Србија добила самоуправу и успоставила државну самосталност, Милош је одлучио да у Топчидеру направи свој конак -  "Версај српских кнезова". Након тога, почело је и уређивање околине и тако је Београд добио свој сада најстарији парк.

Национални парк Ђердап је основан 1974. Године. Простире се на површини од 63.000 ха. Основни природни феномен подручја је грандиозна Ђердапска клисура Дунава, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи. Ђердапску клисуру чине четири мање клисуре и три котлине, које се наизменично смењују у дужини од готово 100 км. У оквиру парка Ђердап налази се и археолошко налазиште Лепенски Вир.

Национални парк Копаоник простире се на највишим и најочуванијим деловима планине Копаоник, која се уздиже у средишњем делу јужне Србије. Заштићен је 1981. године на површини од 11.809 ха, око које је заштитна зона површине од 19.985 ха.

Национални парк Тара је основан 1981. Године. Његове највеће природне вредности су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче.

Национални парк Фрушка Гора је наш најстарији Национални парк, проглашен још 1960. године. Обухвата највише гребенске делове брдског масива Фрушке горе, најдоминантнијег узвишења које се као зелено острво уздиже на јужној граници Панонске низије, уз саму обалу Дунава. Простире се на површини од 25.393 ха, и са заштитном зоном од 66.090 ха.

Аутор и водитељ: Тања Зељковић.

Радио Београд 1, 11.05

           

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом