Линија за џез и блуз

Миленко Продановић (1940 - 2011)

Српска џез сцена изгубила је једног од најзначајнијих уметника и пропагатора, дипломираног инжењера шумарства, пијанисту и композитора Миленка Продановића. Место у историји домаћег џеза стекао је још пре скоро пола века, бивајући један од првих који је озбиљније почео да третира национални мелос у оквирима џеза. Са легендарним триом (Војин Драшкоци, бас, Мирко Богавац, бубњеви), још 60-их година је снимио запажени опус својих композиција и аранжмана фолклорних тема, међу којима се посебно истиче „Руговска свита", „ремек-дело", како је недавно забележио Михајло Блам, „које је можда најближе успешној симбиози два музичка жанра - џеза и изворног народног стваралаштва". Са истим саставом је остварио велики број снимака за фонотеку Радио Београда, као и запажени наступ на фестивалу у Мађарској. Више пута је учествовао на Бледском џез фестивалу. Средином 80-их био је један од ретких домаћих клавијатуриста који је наступао свирајући Hammond B3 оргуље, у то време потпуно запостављени инструмент на нашој сцени. Крајем 80-их постао је музички уредник програма 202 Радио Београда, наслеђујући на овом месту колегу по инструменту, легендарног Стевана Маркићевића. Био је аутор или коаутор бројних емисија, музички је осликавао емисије џеза, евергрина и класичне музике, а последњих година уређивао је и водио емисију „Линија за латин, соул и џез". До последњег тренутка био је активан у свим музичким дешавањима у Београду.

У вечерашњој емисији слушаћемо његове трајне снимке из фонотеке Радио Београда, у сећање на великог џез уметника, драгог колегу и уредника.

Матија Дедић (1973) је хрватски џез пијаниста и композитор. Син је истакнутих хрватских уметника, певачице Габи Новак и кантаутора Арсена Дедића. После завршене средње музичке школе у Загребу, уписао је џез академију у Грацу (Аустрија), на којој је дипломирао 1997. године, у класи професора Харалда Нојвирта. По повратку у Загреб, убрзо стиче афирмацију на локланој џез сцени, најпре у оквиру састава Boilers Quartet и Boilers All Stars, са којима је снимио неколико албума, као и пратио истакнуте госте из иностранства. Крајем 90-их оснива сопствени трио, са којим ради претежно ауторску музику. Први албум „Octopussy" објављује 1998. године, одмах добијајући два Порина (хрватски Греми), за џез албум и композицију године. 2002. године је међу финалистима пијанистичког конкурса који организује Montreux Jazz Festival (Швајцарска). Током последње деценије објавио је десет албума (у трију, соло или са гостима), на којима је представљао ауторске нумере, стандардни репертоар, као и композиције истакнутих хрватских аутора поп и класичне музике (Џибони, Арсен Дедић, Дора Пејачевић). Добитник је десетак Порина, као и више титула за „пијанисту године".

Година за нама била је посебно успешна у каријери хрватског џезера. Објавио је три албума: „Friends" (Dallas Records, сарадња са различитим хрватским и америчким музичарима), „Контеса" (Cantus, музика Доре Пејачевић) и „MD In NYC" (Origin Records, у трију са басистом Винсенте Арчером и бубњаром Кендриком Скотом). Сва три остварења биће представљена у вечерашњој емисији.

Емитује се четвртком од 23:00 до 01:00.

Аутор и водитељ Војислав Пантић