Шта рече?! Рука, мука и наука

У Етнографском музеју у Београду је отворена изложба Рука, мука и наука. Изложба је по много чему несвакидашња, између осталог и по томе што отвара питање како вештачка интелигенција може да оживи етнографско наслеђе. Замислите једну сеоску заједницу и традиционално домаћинство у другој половини 20. века. Нова држава и социјалистичко друштво драматично утичу на сељаштво и његов начин живота, мењају све, народну привреду, рад, вредности, породицу, свакодневицу. Замислите сада једног човека, сељака који одлази у град, постаје рудар, поштар или електричар. Ти нови учесници у народном животу су на много начина располућени, како се то често говорило „једном ногом у ципели, другом у опанку“. Обављају своје нове али најчешће и све своје сеоске послове. Када је ударна сезона радова на селу узимају боловања, годишње одморе јер их чека и она друга половина живота, у завичајним домаћинствима. Е, сада замислите животне приче и судбине тих рудара, поштара, железничара и замислите такве приче оживљене најсавременијом AI технологијом. Управо то је урађено на изложби Рука, мука и наука која враћа у фокус људе и омогућава да њихове судбине и емоционално доживимо а не само спознамо. И изложени предмети су они који су свакодневно употребљавани и лако их можемо замислити и прљаве, блатњаве, натопљене знојем. Једни поред других овде стоје мотика, рало, срп, коса и мотокултиватор, комбајн, рударско одело и ципеле, као симболи времена у којем се преплићу старо и ново, традиционално и савремено, завичајно и урбанизовано. О Руци, муци и науци и свим слојевима приче коју прича, разговарамо са аутором изложбе, Марком Стојановићем, музејским саветником у Етнографском музеју у Београду.

Водитељка Ивана Весић