уторак, 23.04.2019, 00:00 -> 21:29
Широм затворених очију – Отисак Душе
Најдража моја...
Ах, у какво се бреме за мене претворила тајна која ми тако дуго лежи на срцу... тајна коју сам, још откако сам те упознао, морао да скривам!
Често сам долазио до твојих врата, са намером да ти признам... али би ме храброст сваког пута издала. Сматрао сам да би ти у мојој жељи могла да назреш пуку себичност. Плашио сам се да марим само за своју срећу и та мисао ме је увек терала да одустанем.
Да се којим случајем испоставило да ја за тебе нисам могао да постанем оно што си ти за мене, моја би патња унела немир у твоју душу и својом исповешћу бих само уништио дивну и танану хармонију пријатељства. Такође бих изгубио оно што сам до тада имао - твоју искрену наклоност.
А онда би наступили тренуци када би моја нада опет живнула и када ми се чинило да је срећа коју бисмо једно другом могли да пружимо тако узвишена и племенита, да би зарад ње вредело жртвовати све остало. Ти би могла да будеш срећна и без мене, али те ја свакако никад не би учинио несрећном... не, била би најсрећнија.
То је био осећај који је бујао у мом срцу и на коме сам градио своје наде. Читаво моје постојање, све што живи у мени, све што имам и све што јесам- све то најдража моја, посвећујем теби и спреман сам да себе учиним још бољим и племенитијим да бих те постао још достојнији и да бих те још више усрећио.
Племенитост душа је дивна и неуништива спона пријатељства и љубави. Наше пријатељство и наша љубав постају неуништиви и вечни попут осећања на којима смо их саздали.
Зато те молим да ми сад не затвориш своје срце и да допустиш својим осећањима да говоре сама за себе.
Реци ми да ћеш бити моја и да те моја срећа неће стајати ни најмање жртве. Немој оклевати да занавек одагнаш мој немир, а ја ћу сву своју срећу и сва животна задовољства без оклевања ставити у твоје руке... Збогом, најдража моја!
Често сам долазио до твојих врата, са намером да ти признам... али би ме храброст сваког пута издала. Сматрао сам да би ти у мојој жељи могла да назреш пуку себичност. Плашио сам се да марим само за своју срећу и та мисао ме је увек терала да одустанем.
Да се којим случајем испоставило да ја за тебе нисам могао да постанем оно што си ти за мене, моја би патња унела немир у твоју душу и својом исповешћу бих само уништио дивну и танану хармонију пријатељства. Такође бих изгубио оно што сам до тада имао - твоју искрену наклоност.
А онда би наступили тренуци када би моја нада опет живнула и када ми се чинило да је срећа коју бисмо једно другом могли да пружимо тако узвишена и племенита, да би зарад ње вредело жртвовати све остало. Ти би могла да будеш срећна и без мене, али те ја свакако никад не би учинио несрећном... не, била би најсрећнија.
То је био осећај који је бујао у мом срцу и на коме сам градио своје наде. Читаво моје постојање, све што живи у мени, све што имам и све што јесам- све то најдража моја, посвећујем теби и спреман сам да себе учиним још бољим и племенитијим да бих те постао још достојнији и да бих те још више усрећио.
Племенитост душа је дивна и неуништива спона пријатељства и љубави. Наше пријатељство и наша љубав постају неуништиви и вечни попут осећања на којима смо их саздали.
Зато те молим да ми сад не затвориш своје срце и да допустиш својим осећањима да говоре сама за себе.
Реци ми да ћеш бити моја и да те моја срећа неће стајати ни најмање жртве. Немој оклевати да занавек одагнаш мој немир, а ја ћу сву своју срећу и сва животна задовољства без оклевања ставити у твоје руке... Збогом, најдража моја!
За Шарлоту
3. август 1789. год.
Шилер
П.С.
Венчали су се након седам месеци и изродили четворо деце.
Причамо ноћас о животу прелиставајући књижевна дела која су нас дотакла и оставила путоказ и поруку.
Kроз емисију води Душица Мијатовић.
Коментари