Широм затворених очију

У којој мери корисници интернета контролишу своје податке?

Иако би сваки корисник интернета и сваки грађанин требало да буде власник сопствених података, то је данас на глобалној мрежи тешко изводљиво. Заправо су велике корпорације те које су највећи генератори података. Грађани немају другу могућност него да плаћају разне услуге на интернету управо својим подацима. Ако се Фејсбук или Гугл - те наводно бесплатне платформе - не могу платити новцем, онда их можемо платити тако што ћемо им константно остављати све наше податке. Шта ће они урадити са тим великим базама - то је велико питање?

Занимљиво је шта се десило са питањем наше сагласности да нешто користимо на мрежи. Terms and conditions и Privacy policies су представљале као неку врсту уговора са којим је било потребно да се сагласимо, и то је било 40 страница које је ретко ко читао. А не обраћамо пажњу да, данас, само када кликнемо Accept на Фејсбуку - сагласили смо се да та платформа заувек може користити наше податке. Шта о овоме знамо, постоје ли регулативе које у случајевима приватности уводе неки ред?

Каква су ваша искуства и мишљења?
Са вама је Петар Протић.