Čitaj mi!

Odalović: Priština ne odgovara na zahteve Beograda o nestalima, proces zaustavljen

Priština je zaustavila proces rasvetljavanja slučajeva nestalih i ubijenih tokom rata na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih, kaže predsednik Komisije za nestale Veljko Odalović. Ove godine nije identifikovano nijedno, a prošle godine samo dva tela nestalih Srba. Porodice nastradalih i nestalih kažu da će međunarodnoj zajednici uputiti protestnu notu kako bi skrenule pažnju na kontinuirano kršenje prava Srba na Kosmetu od 1998. do danas.

Veljko Odalović ukazuje da se godinama samo priča o kršenju svih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohije. Najbrutalnije je, kaže, krenulo od potpisivanja međunarodnih sporazuma i dolaska misija koja su tu kako bi ta prava štitili.

"Najbrutalniji je kad ostane nerasvetljena sudbina nestalih", ukazao je predsednik Vladine Komisije za nestala lica na konferenciji za medije koju je organizovalo Udruženje porodica kosmetskih stradalnika.

Objašnjava je kroz mandat radne grupe za nestala lica, formirane na osnovu Rezolucije 1244, rešeno više od 1.800 slučajeva nestalih i blizu 90 odsto slučajeva ubijenih kosovskih Albanaca.

"I znate ko je to rešio? Ne Priština, mi, mi, na bazi informacija koje smo mi posedovali, podelili, na bazi lokacija koje smo mi prijavili zajedno", istakao je Odalović.

Ukazuje da Priština, istovremeno, ne reaguje na zahteve Beograda.

"Tražili smo lokacije. Godinu i po imamo zatvoren proces, po našim zahtevima nema reagovanja. Kada smo po prvi put na čistac izveli pre godinu i nešto Prištinu sa desetinama naših zahteva i lokacija koje se prolongiraju, odlažu i ne rešavaju, tog trenutka je Kurti reagovao kako je reagovao i prekinuo proces", naveo je predsednik Komisije za nestala lica.

Odgovarajući na pitanje novinara, rekao je da ove godine nije identifikovana nijedna žrtva, a prošle samo dve.

Prof. dr Suzana Matejić, forenzičar, objašnjava da se gotovo 25 godina traga za istinom.

"Veliki broj lica koja se vode kao nestali je najtragičnija posledica rata, to je obaveza vlasti prema porodicama. Identifikacija posmrtnih ostataka je početak svake istrage i istine. Ono što na prvi pogled izgleda kao naučna operacija, može da pokrene nesagledive dimenzije. Mera zla rata nije samo broj žrtava, već i način smrti i odnos prema porodicama", napomenula je Matejićeva.

Protestna nota međunarodnoj zajednici 

Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, rekla je da su stradali na Kosovu i Metohiji, kao i njihove porodice, žrtve kršenja svih ljudskih prava, zagarantovanih poveljom Ujedinjenih nacija.

"Oduzeto im je pravo na život, a nama pravo na istinu i pravdu", rekla je Šćepanovićeva.

Ukazala je da je na Kosmetu sprovedeno etničko čišćenje, da je ubijeno više od 3.000 Srba i ljudi drugih nacionalnosti.

"Za prisilne otimice svi počinioci moraju snositi odgovornost, jer od toga zavisi pomirenje. Sve institucije imaju obavezu i zadatak da ih pronađemo. Ne možemo da dopustimo da politička previranja budu prepreka za to. Bezuslovno i bez odlaganja", navela je Šćepanovićeva.

Kaže i da Udruženje traži reviziju mrtvačnice u Prištini, gde više od 20 godina leže tela oko 570 Srba i Roma.

Upućuju i, ističe, protestnu notu svim međunarodnim institucijama da izvrše pritisak na Prištinu.

"Da se uzurpirana imovina vrati i da se nadoknadi šteta, da se omogući bezbedan povratak", rekla je Šćepaonovićeva i zatražila da u Srbiji konačno bude usvojen zakon o civilnim žrtvama rata. 

Podršku u donošenju zakona najavio je i Zaštitnik građana Zoran Pašalić, u skladu sa ingerencijama institucije na čijem je čelu.