Starović: Štiteći teritorijalni integritet Ukrajine ujedno štitimo i teritorijalni integritet Srbije

Rusi su tražili da se na Sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija tajno glasa o aneksiji četiri regiona u Ukrajini, 107 zemalja je to odbilo, među njima i Srbija.

Nemanja Starović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo da nema nikakvog razloga zašto se države ne bi javno izjasnile oko nečega što spada u domen poštovanja principa međunarodnog javnog prava.

"Ovo glasanje preksinoć se odnosilo na zahtev da glasanje o daljim rezolucijama bude tajno.  Smatrali smo da nema potrebe za njim, da je tajno glasanje zapravo jedan veliki izuzetak koji se samo nekoliko puta desio u dosadašnjoj praksi Generalne skupštine", navodi Starović.

Navodi da je naš stav konzistentan i sve drugo bi, kako kaže, zapravo narušilo one osnovne vitalne nacionalne interese Republike Srbije. 

"Kada govorimo o tom poslednjem izjašnjavanju na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija preksinoć ono jeste konzistentno sa stavom koji smo imali od samog početka rata u Ukrajini, a koji podrazumeva naše insistiranje na zaštiti teretorijalnog integriteta suverenih država u ovom slučaju dakle Ukrajine i osude svih onih akata kojima se taj teritorijalni integriteta narušava", kaže Starović.

Prema njegovim rečima nije bilo dileme kako će se Srbija izjasniti jer štiteći teritorijalni integritet Ukrajine ujedno štitimo i teritorijalni integritet Srbije.

"U ovom konkretnom slučaju nije bilo veliki dileme oko toga kako ćemo se izjasniti budući da smo među prvima, to moram da kažem, izjavom ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića mi zapravo osudili organizaciju tih ilegalnih izjašnjavanja odnosno referenduma u četiri regiona Ukrajine. Mi štiteći teritorijalni integritet Ukrajine ujedno štitimo i teritorijalni integritet Srbije. Dakle, u tom smislu je naš stav konzistentan i sve drugo bi zapravo narušilo one osnovne vitalne nacionalne interese Republike Srbije", navodi Starović.

Kako je naglasio, politika Srbije je jasna i istrajna, a čvrst temelj kojeg se drži su zaključci koje je 25. februara doneo Savet za nacionalnu bezbednost.  

"Spoljnu politiku Republike Srbije shodno Ustavu naše države utvrđuje Vlada Srbije. Vlada Srbije je 27. februara usvojila zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost koji nam daju jasan okvir delovanja, to je prostor unatar kojeg se krećemo i on ne podrazumeva primenu restriktivnih mera ili sankcija prema bilo kome pa tako ni prema Ruskoj Federaciji", navodi Starović.

Ukazuje da se okolnosti menjaju, da je sve ono čemu svedočimo zaista dinamično.

"Ukoliko bude bilo potrebe za bilo kakvom korekcijom ovog sada okvira od 27. februara, to će biti na novoj Vladi Srbije da razmotri nakon što bude formirana, nadam se u nekoliko narednih sedmica. Dok imamo na snazi ove zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost koje je usvojila Vlada Republike Srbije mislim da nema govora o zavođenju bilo kakvih sankcija", ističe Starović.

"Problem KiM veoma složen, temeljno i sveobuhvatno mu pristupiti"

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan Harčenkom o situaciji na Kosovu i Metohiji, bilateralnoj saradnji i o geopolitičkoj situaciji.

Tokom jučerašnjeg dana telefonom je razgovarao i sa  državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom. Tri ključne teme telefonskog razgovora bile su pitanje Kosova i Metohije i želja američke administracije da u najkraćem roku bude postignuto rešenje, zatim odnos Republike Srbije prema Ruskoj Federaciji, kao i diverzifikacija energetskih izvora naše zemlje.

Nemanja Starović ocenjuje da su ovakvi razgovori veoma važni i da to govori o tome da Srbija želi da razvija politički dijalog sa najvažnijim i najmoćniji zemljama sveta.

"Svesni smo toga da bez te vrste dijaloga ne možemo da štitimo naše vitalne nacionalne interese", ocenjuje Starović. 

Govoreći o Kosovu i Metohiji i želji američke administracije da u najkraćem roku bude postignuto rešenje navodi da je pomalo skeptičan jer smo, kako kaže, prethodnih godina svedočili toj olako obećanoj brzini.

"Problem Kosova i Metohije spada u veoma kompleksne probleme. Metaforički iskazano, on podseća na neku vrstu Gordijev čvora uoravo zbog te kompleksnosti. A kada se nađete suočeni sa Gordijevim čvorom mnogi smatraju da poput Aleksandra Makedonskog mogu da taj čvor preseku, bojim se da to u slučaju problema Kosova i Metohije nije moguće", kaže Starović.

Problem KiM je dodaje on, veoma složen, mora mu se temeljno i sveobuhvatno pristupiti. Mi smo na tako nešto spremni.

"Ali bojim se da tu postoji jedan problem kojeg čini mi se postaju svesniji i u Vašingtonu, a to je da su za razgovor i kompromis potrebne dve strane, a da ona druga strana konkretno u Prištini ne predstavlja stranu koja je spremna na suštinski dijalog. To jesu ograničenja koja nas negde sprečavaju da govorimo o nekakvom brzom i efikasnom rešenju za problem KiM. Ali u svakom slučaju jako je važno razgovarati", navodi Starović.

Otvorena Ambasada Srbije u Vašingtonu

Od danas je i zvanično otvorena Ambasada Srbije u Vašingtonu (SAD) u zgradi koja je u vlasništvu Republike Srbije.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova navodi da je od raspada bivše Jugoslavije Ambasada Republike Srbije bila u iznajmljenim prostorijama.

"Imali smo dugi podstanarski staž, to je konačno rešeno početkom ove godine na taj način što je Republika Srbija kupila jednu veoma lepu, veoma reprezentativnu zgradu na atraktivnoj lokaciji. Nakon određenih radova adaptacije, ishodovanja upotrebnih dozvola, konačno je prethodnih dana naša Ambasada i useljena", navodi Starović.

Ukazuje da je ona i jedan svojevrsni srpski dom u prestanici, administrativnom centru Sjedinjenih Američkih Država.

"I dakle ja sam siguran da je to nešto što će i brojni pripadnici naše dijaspore itekako pozdraviti i na šta će biti ponosni - jedan dom u kome će moći dakle da borave svakom prilikom kada su zapravo različitim potrebama u Vašingtonu", kaže gost Jutarnjeg programa.

U SAD živi oko 350.000 Srba ili Amerikanaca srpskog porekla

Navodi da u SAD živi ne manja od 350.000 Srba ili Amerikanaca srpskog porekla dok gornja procena ide čak do milion.

"U svakom slučaju to jeste najbrojnija srpska dijaspora u čitavom svetu možemo čak reći možda i najbolje organizovana, iako uvek to može biti bolje. Veliki broj pripadnika naše dijaspore, veliki potencijal, pogotovo u tome što možemo da vidimo da među njima ima veoma uspešnih, veoma ostvarenih ljude", kaže Starović.

Na pitanje kakve su obaveze onih koji žive u dijaspori sa popisom stanovništva, da li oni treba da se jave amsadi odgovara:

"Da, oni mogu da se jave ambasadi ali pre svega će svi oni  koji imaju stalno pribavalište u Srbiji biti popisani upravo u mestima stalnog prebivališta", objasnio je Starović.