Nikolić: Orban osporio delotvornost sankcija Rusiji i odnos prema ratu, pitanje je hoće li drugi da stanu uz njega

Ministri energetika zemalja članica EU, na sastanku u Briselu, postigli su politički dogovor o vanrednim uštedama u potrošnji gasa tokom predstojeće zime, a u svetlu mogućeg potpunog prekida isporuke tog energenta iz Rusije ka zemljama članicama.

Plan Evropske komisije o uštedi od 15 odsto gasa, od avgusta do marta, navodno se usprotivila gotovo polovina zemalja članica Unije. Među njima je i Mađarska čiji je šef diplomatije u Moskvi tražio da se za tu zemlju povećaju isporuke.

Miloš Nikolić smatra da zemlje nisu u istom položaju i da nisu isto zavisne od gasa i da sve to predstavlja jedno problematično stvaranje mehanizma da Evropska komisija usled krize dobije još jedno novo ovlašćenje.

"Uzbuna na nivou EU podrazumeva da ukoliko Evropska komisija dobije predložena ovlašćenja u situaciji krize, ona može samostalno, dakle bez odluke Evropskog Saveta i odobrenja, da prinudno uvede da država mora da smanji 15 posto gasne potrošnje u svojoj nacionalnoj privredi", istakao je Nikolić.

Šta je osporio Viktor Orban 

Mađarski premijer Viktor Orban je stava da je Evropskoj uniji potrebna nova strategija za rat u Ukrajini, pošto sankcije protiv Moskve, kako kaže, nisu delovale. Mišljenja je i da čitavoj Evropi preti recesija.

Nikolić vidi to kao jednu od važnih stvari, kao Orbanovu želju da ide ispred vremena, da ponudi na neki način alternativni pristup kako da se reši ukrajinsko-ruski rat.

"On je osporio same temelje strategije na kojima je baziran odgovor zapada po pitanju Rusije. Doveo je u pitanje, nekako generalno, orijentaciju Bajdenove administracije, da usled više slanja oružja očekuje da će rat brže da se završi. A zapravo dolazi do toga da sve više ljudi gine i da se ratu ne vidi jasan kraj", ocenjuje Nikolić. 

Pominjanje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da je potreban jači uticaj SAD, ali na drugačiji način, Nikolić vidi kao pokušaj političkog pozicioniranja Viktora Orbana prema nekim republikanskim krugovima Americi imajući u vidu neke tendencije da se Tramp može ponovo kandidovati.  

"Orban jeste osporio efikasnost i svrsishodnost po pitanju rata u Ukrajini, ali ja mislim da on nema dovoljno političkog autoriteta, imajući u vidu celu političku situaciju u Evropi da sad podstakne i druge države da stanu iza nekog alternativnog vođenja te politike", smatra Nikolić. 

"Evropa je daleko od ozbiljne političke krize" 

Orbanovu izjavu "da umesto četiri stuba postojeće strategije, među kojima su naoružavanje i sankcije - imamo četiri probušene gume i vlade u Evropi padaju kao domine", Nikolić ocenjuje kao tipično preterivanje.

"Pale su samo četiri vlade, u Velikoj Britaniji, Italiji, Bugarskoj i Estoniji. Osim Italije, gde postoji blaga politička kriza ni u ovim ostalim ne postoji nikakva ozbiljnija kriza. Evropa se definitivno suočava s jednom vrstom energetske i prelivajuće ekonomske krize, pre svega na polju inflacije, ali daleko od neke ozbiljne političke krize, kako to premijer Orban nekako dramatično tvrdi", smatra Nikolić.

Pitanje je i šta govori nedavna rezolucija mađarskog parlamenta, u kojoj se poziva da se ograniči moć EP i da evroposlanike delegiraju nacionalni parlamenti i na koliko će razumevanja naići kod drugih članica, poput Češke. Istovremeno se sama Mađarska suočava sa još jednim upozorenjem pred stopiranje pristupa fondovima.

"Ti zahtevi podrazumevaju reviziju temeljnih ugovora EU i apsolutno je malo zamislivo da će i oni najbliži, bliski saveznici Viktora Orbana, pre svega zemlje Višegradske grupe da stanu iza ovoga", smatra Nikolić.

Pozitivan signal od Varheljija 

Srbija je od evropskog komesara za proširenje, koji je mađarski kadar, Oliver Varhelji dobila još jedan pozitivan signal – da se Uniji vratila volja za proširenjem.

Nikolić ističe da je izuzetno značajno da dođe do kreativne reafirmacije ideje proširenja, jer, kaže da definitivno postoji kriza političke volje na zapadu što se tiče makar nekog priključenja ovog našeg regiona u neko dogledno vreme.

"Želeo bih da verujem da to jeste na neki način dominantna orijentacija i u drugim centrima. Veoma je bitno što se nas tiče i buduće vlade da zadrži snažnu orijentaciju ka Evropi i da sprovodi reforme", poručio je Nikolić.