Čitaj mi!

EU: Investicioni plan za Zapadni Balkan vredan je 30 milijardi evra

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana održali su u Briselu četvorosatnu diskusiju o izazovima aktuelne geostrateške situacije i načinima daljeg jačanja odnosa EU i Zapadnog Balkana, objavljeno je u Evropskom savetu i navedeno da će Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan obezbediti do 30 milijardi evra investicija za pomoć regionu.

Nakon što je otkazana konferencija za medije predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koja je trebalo da bude posvećena Zapadnom Balkanu, visoki EU zvaničnik je poručio da je na sastanku "jasno i nedvosmisleno ponovljena evropska perspektiva Zapadnog Balkana i budućnost regiona u Evropskoj uniji".

On je novinarima u Briselu preneo poziciju Evropskog saveta o tome da je "rat u Ukrajini stavio proširenje EU u fokus" i objasnio da to znači napredak u pristupnom procesu kroz reforme, jačanje integracija, ali i rešavanje bilateralnih i reginalnih sporova poput normalizacije odnosa Beograda i Prištine i unutrašnje političke krize u BiH.

"To takođe znači da pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom treba da počnu bez odlaganja, što je apsolutni prioritet, kao i rešavanje bilateralnih pitanja između Bugarske i Severne Makedonije", dodao je EU zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

EU zvaničnik je dodao da su na sastanku u Briselu lideri EU i Zapadnog Balkna razgovarali o inicijativi formiranja evropske političke zajednice kao političke platforme na kojoj bi učesnici mogli da održavaju razmenu i koordinaciju širom evropskog kontinenta.

"EU će nastaviti da pruža podršku regionu, uključujući i da mu pomogne da se suoči sa izazovima koji proizilaze iz rata u Ukrajini, na primer povezujući ih sa inicijativama EU za bezbednost hrane i energije, podržavajući ih u jačanju sajber bezbednosti, rešavanju hibridnih pretnji i dezinformacija", poručeno je iz Evropskog saveta.

Dodaje se i da će Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan obezbediti do 30 milijardi evra investicija za pomoć regionu u ekonomskom oporavku i približavanju EU, kao i u realizaciji projekata koji poboljšavaju povezanost i otpornost regiona.

Visoki EU zvaničnik zaključuje da su lideri EU i Zapadnog Balkana na sastanku u Briselu izrazili podršku narodu Ukrajine i složili se da nastave sa redovnim sastancima i angažmanom.

EU lideri ukazali na važnosti normalizacije odnosa Beograda i Prištine

Lideri EU 27 na samitu u Briselu usvojili su zaključke o Zapadnom Balkanu kojima pozivaju na "ubrzanje procesa pristupanja", "unapređenje postepene integracije" EU i regiona, ali i naglašavaju važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

U zaključcima usvojenim prvog dana samita u Briselu navodi se da Evropski savet "potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova" na Zapadnom Balkanu, između ostalog i "kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju "normalizacije odnosa Srbije i Kosova".

Tekst zaključaka ponavlja "nedvosmislenu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana", ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju "prava i jednak tretman pripadnika manjina".

Evropski savet poziva na "brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja" u razgovorima između Sevrene Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.

Naglašava se i "spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH" i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj u primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji.

BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. godine u Briselu, što bi "zemlji omogućilo napredak na evropskom putu".

Nakon usvojenih zaključaka o Zapadnom Balkanu i odobrenih kandidatskih stausa za Ukrajinu i Moldaviju, EU lideri nastavljaju večeru u Briselu na kojoj će biti reči o daljoj podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, odnosima sa Turskom, a razmeniće se i mišljenja o predlogu francuskog predsednika, Emanuela Makrona, o formiranju evropske političke zajednice.

Petak, drugi dan samita EU, tradicionalno će biti posvećen razgovorima o Evrozoni, a liderima EU će se u Briselu priključiti i predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard i predsedavajući Evrogrupe, Paskal Donahju.