Vučić: Povećanje penzija najmanje 18 odsto, raste i minimalna zarada

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je značajno povećanje penzija, u dva navrata, koje, kako je rekao, ukupno neće biti manje od 18 odsto.

"Sada smo u najpovoljnijoj poziciji, spustili smo nivo penzija na 9,1-9,2 odsto udela u BDP-u, i velika je vest da će penzioneri imati najveće povećanje penzija u ne znam koliko godina i decenija, suštinski i realno", rekao je Vučić novinarima nakon otvaranja obilaznice od petlje Orlovača do tunela Straževica.

Rekao je da će jedno povećanje penzija možda biti i u oktobru, ali svakako u novembru i decembru, kao i drugo od 1. januara naredne godine, napominjući da ne govori o jednokratnim davanjima, već o povećanju penzija.

"To ukupno neće biti ispod 17-18 odsto. To je neverovatno i neočekivano u ovakvim uslovima. Penzioneri, imaćete najkasnije sa 1. januarom, povećanje penzije od 18,2 odsto, ako nam MMF u potpunosti odobri", rekao je Vučić.

On je dodao da sutra kreću razgovori sa MMF-om.

"Mi smo svoju računicu napravili i obezbedili novac, ali nećemo da kršimo fiskalnu stabilnost, ni stabilnost zemlje. Ovo je fantastična vest za penzionere. Ove godine povećanje 9,9 odsto, sledeće 11, kumulativno 18 odsto", rekao je Vučić.

"Dvocifren rast minimalca, prosečna plata u martu da bude 710 evra"

Predsednik je najavio da se očekuje značajan rast minimalne zarade, kao i da prosečna plata u martu naredne godine bude viša od 710 evra.

"Hoćemo da na ozbiljan način značajno povećamo minimalac, ali da to ide na teret države, a ne poslodavca. Za to nam treba 300 miliona evra, i to ćemo mi kao država da keširamo. Za poslodavce, videćemo kako, da li povećanje neoporezivog dela dohotka, plus deo doprinosa, a pokušaćemo da spustimo sve poreze i doprinose na zaradu, na nivo 60,2 odsto", rekao je Vučić.

Kako je rekao, sledi veliko povećanje minimalca, ali da se ne ugrozi dolazak stranih direktnih investicija.

"Svakako će biti dvocifreno, očekujemo da razgovaramo i sa poslodavcima, ali pošto će država preuzeti teret, to će biti 12 ili 13 odsto, a možda i 14", rekao je Vučić.

To, istakao je, znači da se očekuje da prosečna plata u martu 2023. godine bude preko 710 evra, na nivou Srbije, a da se ne ugrozi javni dug u odnosu na BDP.

Dodao je da će biti značajnog povećanja plata u javnom sektoru, takođe dvocifreno.

"Mislim da su to velike i važne vesti. Gledamo kako oko novca, i zato molim sve da plaćaju poreze, i da znaju da će država po tom pitanju biti nemilosrdna", rekao je Vučić.

"Pripremamo se za zimu, ali situacija je užasna"

Predsednik je rekao da se država priprema za dolazeću zimu, ali da je situacija, globalno, užasna i da se država bori da "zakrpi" sve rupe.

"Pripreme za zimu teku, ali kako da teku kada je gas sa 860 dolara za hiljadu kubnih metara danas skočio na 1.000 dolara. O čemu pričamo? Zavrnuto je nešto na 'Severnom toku' i istog sekunda 15 odsto skoči cena gasa. O kakvoj pripremi da pričamo. Ali, mi radimo sve što možemo, vodimo nemoguće borbe", rekao je Vučić.

Ukazao je da je, kada cena gasa skače preko 1.000 i 2.000 dolara, Srbiji to pravi razliku između 15 i 30 miliona evra dnevno, zimi kada se gas kupuje na berzi, a nedeljno to je još 100 miliona evra.

"Razumete li o kom novcu pričamo? Država krvari sa tim, 100 miliona evra za sedam dana, to ne može da podnese", ukazao je predsednik.  

Poručio je da će nova vlada imati mnogo da radi, i da se već radi na tome da se pripremimo za predstojeći period.

Ilustrujući težinu situacije, na globalnom nivou, kao primer naveo je Sloveniju, iz koje je juče, iako ta zemlja ima nuklearku, stiglo pitanje da li će moći da podmire sve potrebe.

"Teško je, ali se borimo kako da zatvorimo sve. Počinjemo najkasnije početkom jula da u Mađarskoj utiskujemo dodatne količine gasa. Danas imamo 205 miliona kubnih metara u našem delu Banatskog dvora", rekao je Vučić.

"Srbiji se ne isplati da kupuje gas iz Hrvatske"

Predsednik je rekao da je Srbija spremna da razgovara o izgradnji interkonektora za gas preko Hrvatske, ali i da treba da se razmišlja o izgradnji naftovoda za spajanje sa Mađarskom.

Vučić je kazao da Srbija nema ništa protiv Hrvatske i da će razgovarati o kupovini gasa iz te zemlje kada, kako kaže, bude imala računicu i kad joj se bude isplatilo.

"Nas zanimaju kvalitet, cena, količine, sigurnost u snabdevanju. Ko najbolje uslove ispuni, dobija pare od Srbije, a Srbija plaća sve više i bolje", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o pisanju hrvatskih medija da Srbija ne pokazuje interesovanje za gas sa Krka.

Vučić je napomenuo da Srbija ne pokazuje interes za nešto zašta joj ne odgovara cena.

"Kad možete da kupite i da dobijete isti kvalitet za milion ili za tri miliona, koliko biste ga platili? Što da platimo dva ili tri puta skuplji gas, što da pokazujem interes za nešto u čemu nam ne odgovara cena", rekao je Vučić.

Naveo je da treba graditi kompletnu infrastrukturu jer postoji stari jugoslovenski, jadranski naftovod koji, kako kaže, Hrvatskoj najviše koristi.

"Ali, moram da priznam da su bili korektni i da nikada nije dolazilo u pitanje snabdevanje sirovom naftom preko Janafa za Srbiju", rekao je Vučić.   

"Sankcije loše targetirane"

Predsednik je ocenio da su sankcije Rusiji bile loše targetirane i da je neizdrživo stanje u evrozoni zbog čega, kako kaže, Evropska centralna banka (ECB) mora da podiže referentne kamatne stope.

Vučić je kazao da je, za razliku od ECB, Američka centralna banka FED na vreme podigla referentne stope i da je, kako je rekao, zbog veće stope rasta i teške situacije sa Ukrajinom, predsednica ECB Kristin Lagar verovatno oklevala da to učini.

"Čekala je zbog većeg novca koji je morao da se potroši, a i da se ne bi ugrozila stopa rasta u evrozoni. Zato nije žurila sa povećanjem referentne kamatne stope, ali sad mora, doteralo cara do duvara", odgovorio je Vučić na pitanje da prokomentariše poziv ECB na hitan sastanak zbog lošeg stanja u evrozoni.

Ukazao je na stanje ekonomija u Evrope, navodeći da je, na primer, 16-17 odsto inflacija u Češkoj uz ocenu da je to neizdrživo.

"Ne negiram značaj akata EP, ali..."

Predsednik je rekao da ne negira značaj opštih akata koje usvaja Evropski parlament, ali da je međusobno priznanje koje se pominje u izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o Srbiji "njihova želja".

Odgovarajući na pitanje novinara kako vidi to što se u tom izveštaju prvi put spominje međusobno priznanje u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine i da li misli da će u kontekstu ukrajinske krize na neki način taj dijalog biti ubrzan, Vučić je rekao: "To je neka čudna politika, neki ljudi tamo ne poštuju sopstveni pregovarački okvir koji je donela Evropska komisija, a potvrdio Evropski savet."

"Međusobno priznanje je njihova želja, lepo je što to žele. Mi to ne želimo. Svako svoj posao – oni svoj, mi svoj. Oni su mnogo važni, mi nismo, ali možemo da imamo svoje mišljenje. Eto, može nam se", poručio je Vučić.

Naveo je da je spreman da prihvati sve udarce jer, kako je istakao, zna da su i pravda i moral i istina na strani Srbije.

Ipak, rekao je da ne može da negira značaj opštih akata koje usvaja Evropski parlament jer, kako je dodao, to nije za šalu, niti za neozbiljno razumevanje.