Čitaj mi!

Surlić o nedolasku Lavrova: Direktna poseta tumačila bi se kao neprijateljski čin

Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže za RTS da je dosad postojalo razumevanje i da je dat manevarski prostor Srbiji da iz više razloga ne uvede sankcije Rusiji, ali da se direktna poseta i tešnje veze sa Rusijom tumače kao neprijateljski čin. Ističe da ne postoje ekonomski razlozi da se ne pristupi inicijativi "Otvoreni Balkan" već samo politički.

Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić je komentarišući nedolazak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u Beograd zbog zabrane preleta preko teritorije tri članice NATO-a rekao da se to moglo očekivati i da govori o tome da će odnosi Srbije i Rusije biti diktirani dobrom voljom članica EU i NATO-a.

"NATO nije formalno u ratu s Rusijom, ali je prisutan u Ukrajini kroz oružje koje šalje i logističku pomoć i NATO zemlje su u nekoj vrsti hibridnog ratnog stanja i Rusiju doživljavaju kao neprijatelja. Ovo je samo jedan od poteza koje su iskoristili da pokažu da su u otvoreno neprijateljskom odnosu", naveo je Surlić.

Kaže da saopštenje Stejt departmenta pokazuje da SAD sugerišu Srbiji da treba da ostane na evropskom putu. Surlić ističe i da je zabrana preleta jasna poruka Srbiji.

"Dosad je postojalo razumevanje i dat je manevarski prostor Srbiji da iz više razloga ne uvede sankcije Rusiji, ali direktna poseta i tešnje veze sa Rusijom se tumače kao neprijateljski čin i da se poseta ostvarila, možda bi bila i prelaženje crvene linije", rekao je Surlić.

Ističe da mora da postoji razumevanje za samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku Srbije, ako ona želi da održava odnose sa Rusijom, ali da je činjenica da je NATO u neprijateljskom odnosu s Rusijom i možemo očekivati sve veće pritiske na Srbiju da svede na minimum odnose sa Rusijom.

"Dok se ne postigne kompromis i mir između ukrajinske i ruske strane, svaki korak Srbije će se tumačiti kao neprijateljski prema EU i NATO-u", ocenio je Surlić.

"Ne postoje ekonomski razlozi da se ne pristupi Otvorenom Balkanu" 

Povodom regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" čiji dvodnevni samit počinje danas u Ohridu, Surlić je rekao da ona ima podršku Evropske unije i SAD. 

Ukazuje na to da je crnogorski premijer Dritan Abazović promenio diskurs u odnosu na svoje prethodnike i predsednika Mila Đukanovića i da je rekao da je za bilo koju inicijativu koja povezuje region.

"Njegov dolazak govori o rešenosti da možda i u svojstvu posmatrača promeni status Crne Gore i da se i ona priključi inicijativi", rekao je Surlić.

Ističe da ne postoje ekonomski razlozi da se ne pristupi inicijativi, samo politički.

"Zašto je ta inicijativa potekla od Srbije i zemalja kao što su Severna Makedonije i Albanija, nelogične su i tvrdnje da je ona zamena za članstvo u EU, naprotiv – povezivanje regiona donosi dobrobit društvima i ubrzava proces pristupanja EU, ne možemo se integrisati sa članicama EU dok međusobno ne ostvarimo pun kapacitet saradnje regionalno", rekao je docent FPN-a.

I dok inicijativa ima podršku i Brisela i Vašingtona, dosad, kaže, nije bilo jačih pritisaka na Sarajevo, Podgoricu ili Prištinu da pristupe inicijativi "Otvoreni Balkan".

"Dosadašnja retorika iz EU bila je pozitivna, ali nije postojala konkretna politika uslovljavanja, da se zemalja koje nisu priključene, pridruže i naprave konkretne korake, da se ne završi sve na potpisivanju memoranduma, već da se privreda i ljudi kreću bez ikakvih prepreka", zaključio je Surlić.