Rezultati izbora i formiranje institucija na čekanju – da li je politički razlog najvažniji

Aleksandar Vučić bi zakletvu za drugi predsednički mandat mogao da položi, kako je najavio, 31. maja. Iako ne bez trzavica, beogradski odbornici, u klupe bi trebalo da sednu do 12. juna. U narednom sazivu Skupštine grada, i zvanično, liste SNS-a i SPS-a imaće 56 mandata, opozicione stranke 54. Ono što se posle 40 dana ne zna, jeste kako će tačno izgledati republički parlament. Izvesnije - tek kada se završe procedure oko žalbi na ponovljeno glasanje u Velikom Trnovcu.

Bojan Klačar iz CESID-a kaže da je najoptimističniji scenario da Upravni sud prihvati žalbu albanske koalicije i da se u tom slučaju konačni rezultati dobiju početkom sledeće nedelje.

"Ako bi se to desilo, onda bismo mi tokom juna dobili Skupštinu i do kraja leta bismo verovatno dobili Vladu. Međutim, ukoliko Upravni sud odbaci žalbu, to znači da će se održati novi izbori sledećeg vikenda, iza tih novih izbora opet svaka politička stranka ima mogućnost da uloži zahtev. U jednom scenariju dobićemo verovatno Skupštinu u junu. U drugom scenariju, vrlo verovatno je da je Skupština u julu, što znači da je Vlada u tom drugom scenariju tek negde u septembru ili oktobru", objašnjava Klačar.

Šta se desilo u Velikom Trnovcu kod Bujanovca? Borba oko jednog mandata koalicije Albanaca doline i SPS-a. Na tom glasačkom mestu RIK je naložio ponavljanje izbora po drugi put, nakon žalbe socijalista.

Najpre je Opštinska izborna komisija u Bujanovcu odbila njihovu žalbu, ali je RIK kao drugostepeni organ usvojio.

Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka kaže da su na izborima učestvovale dve albanske liste i da je to jedan od razloga zašto Albanci nisu osvojili taj mandat koji obično uspevaju.

"Da su oni zajedno nastupali, oni bi sigurno imali taj jedan mandat. Interesantno je da na ponovljenim izborima praktično sve glasove osim dva osvaja samo jedna izborna lista, da ova druga nije osvojila nijedan i to šalje neku vrstu sumnje. Prosto je nemoguće da su svi Albanci u Velikom Trnovcu glasali samo za jednu albansku listu i verovatno se SPS s pravom žali na to kako su se izbori tamo završili", napominje Vučićević.

Duži rokovi, lokalne izborne komisije i politički razlozi

A trostruko duži rokovi za prigovore i odlučivanje o njima po novim izbornim zakonima prolongirali su i formiranje institucija.

I ne samo to. Tri meseca pred izbore uveden je novi stepen odlučivanja - lokalne izborne komisije. Možda i najvažniji, jeste politički razlog.

"Prosto postoji velika polarizacija i velika konfrontacija između političkih stranaka i čini se da svi do maksimuma koriste one zakonske mogućnosti koje im stoje na raspolaganju i veoma su male mogućosti da se naprave bilo koje vrste političkog kompromisa", ocenjuje Klačar.

Vučićević smatra da su rokovi bili kratki i prekratki, da su onemogućavali pre svega građanima da se žale da im je izborno pravo povređeno i da onda samim tim dobiju zaštitu.

"Oni su sada duži. To naravno ne znači da i opštinska i RIK moraju da koriste sve vreme koje im je na raspolaganju. One koriste tih 72 sata. Da oni rade brže i rezultati bi stigli ranije", kaže Vučićević.

Rokovi posle konačnih rezultata izbora za poslanike

Deset dana od proglašenja konačnih rezultata, RIK dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po redosledu na izbornoj listi.

Prvu sednicu Skupštine zakazuje predsednik iz prethodnog saziva, najkasnije 30 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora.

Rok za formiranje Vlade je 90 dana od konstituisanja Skupštine.