Zašto se na izborima u Srbiji ne primenjuju izlazne ankete

Da slovenački birači žele potpuni politički obrt, tamošnji istraživači javnog mnjenja saznali su mnogo pre nego što je glasao poslednji birač.

Po prvoj izlaznoj anketi agencije Mediana pionir na izborima pokret Sloboda osvojio je 35,8 odsto glasova. Za oko procenat manje pokazali su zvanični rezultati. Za takvu preciznost zaslužno je oko 200 istraživača i metoda.

"Mi nudimo slučajno izabranim biračima birački listić koji je potpuno isti kao i onaj pravi službeni osim što nema štambilj, ne može bilo kako da se zameni. Na tom glasačkom listiću zamolimo birača da zaokruži tu istu stranku, odnosno listu koju je zaokružio na pravim izborima", objasnila je Janja Božič Marolt iz agencije Mediana.

A i Francuzi su istoga dana potvrdili pravilo da imaju najtačnije prognoze, u koje ne sumnjaju ni birači, ni političari. Tačno u 20 sati znalo se da Makron ne mora da se seli iz Jelisejske palate.

Preciznosti i brzini doprinosi i činjenica da se u Francuskoj ne zatvaraju sva biračka mesta istovremeno. U ruralnim područjima glasa se do 19, u većim gradovima do 20 časova.

"I upravo ta razlika od sat vremena omogućava istraživačima da svoje projekcije zasnivaju ne samo na izlaznim anketama već i na pristupu koji imaju izbrojanim glasovima na određenim biračkim mestima. O tome da su te projekcije pouzdane govori i činjenica da je Marin le Pen svoj govor održala jedva nekih 15 minuta nekom što su zatvorena birališta – govor u kojem je priznala poraz na ovim izborima", kaže Dušan Gajić, dopisnik RTS-a.

Kod nas, 3. aprila, istraživači su prve projekcije rezultata parlamentarnih i predsedničkih izbora u javnosti saopštili tek dva sata po zatvaranju većine birališta. Zato što ne primenjuju izlazne ankete već tzv. paralelno glasanje – koje podrazumeva posmatranje procesa glasanja i prebrojavanje glasova unutar biračkog mesta.

Praksa iz razvijenijih demokratija se, kažu u Cesidu, kod nas ne primenjuje iz dva razloga.

"Praktičan razlog zašto se ne radi u Srbiji jeste dugogodišnja zabrana da se obavljaju bilo kakve aktivnosti u prečniku od 50 metara oko samog biračkog mesta. Drugi razlog koji je možda i važniji je politička tradicija. U Srbiji od početka bilo veoma važno da osim rezultata dobijate i uvid u to kako protiče izborni dan. Ako nemate ljude na biračkim mestima, ako se oslanjate samo na anketare, vi ne možete da imate nikakav uvid u to šta se dešava iza zatvorenih vrata, a za srpske prilike kvalitet izbornog dana je uvek bio na prvom mestu", kaže Bojan Klačar iz Cesida.

Iako različite metode otvaraju pitanja zašto i kod nas ne može brže – u Cesidu napominje da ne treba zaboraviti da se u oba slučaja radi o projekciji rezultata.

"Ne treba mešati ono što su projekcije istraživača sa onim što su zvanični rezultati. Projekcije istraživača su takve da one sa velikom verovatnoćom daju veoma dobar uvid u to kako su prošli rezultati, i to je dovoljno da bi se razumele faktičke posledice izbora, ali konačne rezultate saopštava izborno telo", kaže Bojan Klačar.

Iako se pokazala kao jedna od najpreciznijih, metoda koju primenjuju Francuzi, Slovenci i mnogi drugi nije potpuno bezgrešna.

Čuven je primer sa britanskih izbora 1992. godine. Dve izlazne ankete predvidele su pad konzervativaca, ali su kasniji zvanični rezultati, ipak, pokazali drugačije.