Brnabićeva predstavila predlog budžeta: Sredstva će najviše biti usmerena u kapitalne investicije

Poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o Predlogu budžeta za 2022. godinu. Planirani budžetski prihodi su 1.516 milijardi dinara, rashodi 1.717 milijardi dinara. Planirani deficit, u dogovoru sa MMF-om, iznosiće 200,2 milijarde dinara.

Sredstva iz budžeta će najviše biti usmerena u kapitalne investicije, istakla je premijerka Brnabić, koja je predstavila predlog budžeta za 2022. godinu.

Izjavila je da će BDP ove godine prvi put preći 52 milijarde evra, ocenjujući da je reč o istorijskom uspehu.

Prema njenim rečima, Srbija je na putu da dostigne cilj da prosečna plata do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

"Verujemo da ćemo do kraja ove godine po prosečnim zaradama prestići jednu državu članicu Evropske unije. To će značiti da se kao zemlja takmičimo u jednoj drugoj kategoriji, sa mnogo bogatijim društvima", primetila je Brnabićeva.

Ocenila je da je predlog budžeta razvojni i da treba da ostvari rast privrede, obezbedi izgradnju infrastrukturnih projekata i poboljšanje standarda građana.

Govoreći o onome što je važno za građane, navela je da se minimalna zarada sledeće godine povećava za 9,4 odsto i prelazi 35.000 dinara, što je oko 300 evra.

Dodala je da se rezonovalo tako da je bolje da ljudi zadrže posao, a da minimalac i ne bude mnogo povećan, nego da se on više poveća, a da ljudi ostanu bez radnih mesta.

Najavila je da će plate u javnom sektoru rasti u proseku za 7,4 odsto, a penzije za 5,5 odsto.

"Penzionerima ćemo 7. decembra dati po 20 evra pomoći, a u februaru još jednokratno 20.000 dinara. Od početka pandemije do februara 2022. svakom penzioneru ćemo dati po oko 500 evra, svakom punoletnom građaninu po 200, našim građanima na Kosovu i Metohiji po 100 evra, a nezapslenima tamo po 200", istakla je ona.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, rekla je da je za njih predložen rekordan iznos od 485,8 milijardi, ili 7,3 odsto BDP-a.

"Sredstva za kapitalne investicije će biti upotrebljena za izgradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, opštih bolnica, bolnica, domova zdravlja, škola, instituta i naučno tehnološih parkova", rekla je Branabić.

Kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, navela je izgradnju beogradskog metroa koja je počela u ponedeljak, zatim brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, Moravski koridor, auto put Beograd-Sarajevo, zatim Ruma-Šabac-Loznica, obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, završetak pruge Beograd-Novi Sad, zatim Subotica-Segedin i početak rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad.

Zakoni o referendumu i eksproprijaciji nisu vezani 

Premijerka je povodom protesta ispred Skupštine Srbije zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, za koje su oni koji protestuju rekli da se usvajaju zbog Rio Tinta, rekla da to nema veze sa istinom i ocenila da se radi o gluposti i budalaštini.

"To može reći samo neko ko nije pročitao ove zakone. Zakon o eksproprijaciji će služiti samo tome da neki strateški projekti mogu brže da se realizuju", rekla je premijerka u Skupštini Srbije.

Ukazala je da recimo do sada nelegalan objekat na trasi nije mogao da se ukloni i da bi novi zakon trebalo da nađe rešenje i za takve situacije.

Kada je reč o Rio Tintu navela je da je sva zemlja koju Rio Sava, kao firma Rio Tinta u Srbiji poseduje kupila od ljudi čija je ona bila.

"Nema nijedne parcele koju treba da eksproprišemo. Sve je to kupljeno bez ikakve uloge države, ljudi su samo želeli da prodaju zemlju a oni znaju zašto", rekla je premijerka.

Kada je reč o Zakonu o referendumu rekla je da je stvar i oko njega jednako jasna i da je on trebalo da bude donesen još 2009. godine.

"Sadašnji zakon je samo usklađivanje sa ustavom koji su oni progurali 2006. godine. Sada Demokratska stranka protestuje a to je njihov zakon, oni su progurali rešenje da nema praga za referendum", istakla je Brnabićeva.

Premijerka je navela da je i Venecijanska komisija rekla da prag ne treba da postoji, "jer ako postoji, više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum".

"Javni dug će pasti na 53,8 odsto BDP-a"

Prema njenim rečima, prihodi od poreza iznose 86,9 odsto, odnosno 1.317,9 milijardi dinara, a neporeski 11,6 odsto, odnosno 175,7 milijardi dinara, dok donacije čine 1,5 odsto ukupnih prihoda, odnosno 23,4 milijardi dinara.

Navela je da projektovani deficit za narednu godinu iznosi tri odsto, a da će javni dug pasti na 53,8 odsto BDP-a.

"Smanjujemo i javni dug i deficit. Srednjoročni plan nam je da smanjujemo deficit opšte države na jedan odsto do 2024. godine", rekla je Brnabićeva.

Primetila je da je Fiskalni savet dao "nikada bolju" ocenu predloga budžeta, za koji je rekao da je oprezno planiran, te da fiskalna kretanja mogu biti čak i bolja nego što je predviđeno.

"Fiskalni savet čak kaže da je povećanje plata u javnom sektoru konzervativno i da drži budžet stabilnim", rekla je premijerka.

Premijerka je rekla da se povećava neoporezivi deo bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5 odsto.

Kada je reč o izdvajanjima za pojedine oblasti, navela je da je za zdravstvo planirano 442 milijarde dinara, što je za 0,15 odsto više u odnosu na drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, a u odnosu na 2019. godinu je veći za čak 153 milijardi dinara.

"Ne postoji deo Srbije koji smo zabravili", rekla je premijerka koja je detaljno najavila nastavak započetih projekata u bolnicama, kliničko-bolničkim centrima i domovima zdravlja.

Za zaštitu životne sredine planirano 27,4 milijarde dinara 

Istakla je da je za zaštitu životne sredine planirano 27,4 milijarde dinara, od čega je deo kroz resorno ministarstvo, a deo kroz Ministarstvo građevinarstva.

Brnabić je najavila izgradnju sanitarnih deponija u 28 lokalnih samouprava, izgradnnju kanalizacione mreže, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, projekte pošumljavanja i drugo.

Veća sredstva se izdvajaju i za obrazovanje i prosvetu, rekla je Brnabić, navodeći da je reč od skoro 253 milijardi dinara što predstavlja uvećanje od 12 milijardi dinara u odnosu na drugi rebalans.

"U 2022. godini planirano je da se završi digitalizacija naših škola", rekla je Brnabićeva i istakla da se izdvajaju i dodatna sredstva za naučno-tehnološke parkove.

Prema njenim rečima, veći je i budžet za kulturu i iznosi 14,8 milijardi dinara, kao i za poljoprivredu, ukazujući da su, između ostalog, povećane subvencije za poljoprivrednike.

Predlog Zakona o budžetu mogao bi već sutra da bude usvojen, najavio je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

Narodni poslanici najavili su, učestvujući u raspravi o Predlogu budžeta za 2022. godinu, da će podržati vladin predlog.