Čitaj mi!

Žofre: Pristupanje Srbije za nas nema alternativu

Za Evropsku uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu, poručio je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. Kaže da se Evropa i svet suočavaju sa brojnim izazovima, poput pandemije i klimatskih promena, a da na sve te krize odgovor mora da bude zajednički, uz uključivanje Zapadnog Balkana.

Emanuel Žofre je istakao da je Evropska unija najuspešniji projekat, koji je doneo mir, slobodu, prosperitet svim građanima, promovišući ljudska prava u Evropi i van nje.

"Treba da budemo ponosni na uspehe. Ali, moramo da znamo da ako konfrontaciju zamenimo saradnjom, možemo da postignemo više. Različitost je vrednost, ne prepreka", rekao je Žofre na otvaranju "Beogradskog bezbednosnog foruma".

Ukazao je da je pandemija kovida 19 najnoviji i najveći test za Evropu i svet, podsećajući da je Evropa za samo nekoliko meseci donela važne odluke, pre svega o zajedničkom zaduživanju, tako da se evropska ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo.

Žofre je dodao da je prvi put, odgovor na kovid stvorio instrument za zajedničku nabavku vakcina, navodeći da je u Evropi 75 odsto odraslih vakcinisano.

"Naučili smo da smo u istom čamcu i da moramo da se spasimo zajedno", rekao je Žofre, navodeći da je pandemija globalni problem, te da i odgovor na krizu mora da bude zajednički, globalan.

Ukazao je da je EU izvezla milijardu vakcina, a 87 miliona doza isporučila preko Kovaksa siromašnima.

"Uvek smo delili vakcine fer sa ostalim svetom. Izvezli smo onoliko koliko smo isporučili sopstvenim građanima", rekao je šef delegacije EU u Srbiji.

Velika pretnja i klimatske promene 

Žofre je ukazao da su klimatske promene, pored kovida 19, velika pretnja.

"Imamo 'vakcinu' za to, koja treba odmah da se primeni. Predstojeći Samit u Glazgovu šansa je da se dogovori rešenje", rekao je Žofre uz podsećanje da je dogovorena Evropska zelena agenda, da su članice privržene postizanju ciljeva do 2030, a da se sada radi na usvajanju zakonskih mera kako bi se ti ciljevi dostigli.

Dodao je, ipak, da EU ne može to sama, već mora učiniti to uz podršku.

"Ne donosimo novi preldog u Glazgov, već želimo da mobilišemo druge da deluju", rekao je Žofre.

U tom smislu, dodao je da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, jer ekološka tranzicija može da ima pun efekat ako na Zapadnom Balkanu preduzmu hitne akcije.

"Srbija je već odlučila da investira u svoju budućnost. Znamo da delimo mnogo toga, a tako i istu sudbinu", rekao je Žofre.

Podrška pristupanju regiona 

Šef delegacije EU poručio je da za Uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu.

Žofre je podsetio da su države članice nedavno na Samitu u Sloveniji pružile podršku pristupanju regiona, a prošle sedmice izdat Izveštaj EK o napretku u kojem je istaknuta privrženost Srbije reformskoj agendi.

Još je, dodaje, mnogo posla, u oblasti pravosuđa, slobode medija, kada je reč o podršci civilnom društvu, borbi protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina.

Takođe, naveo je da svakako postoje i inicijative koje napreduju, kroz ustavne reforme, izborne reforme.

Žofre je naveo da je EK ukazala u izveštaju da želi da Srbija otvori dva klastera, 3 i 4, ali da o tome odlučuju države članice.

"Važno je da radimo zajedno na jačanju puta ka EU, da Zapadni Balkan bude uključen u razmišljanje o budućnosti Unije", dodao je Žofre.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Žofre je rekao da je važno da se reše sva otvorena pitanja, a da Beograd i Priština treba da iskoriste priliku da postignu dogovor o normalizaciji odnosa.

"Vidimo obnovljene napore EU i SAD, što je znak transatlantskog jedinstva. Dijalog koji EU organizuje je jedina platforma koja može efektivno da se bavi tim pitanjem. To što smo uspeli da postignemo sporazum oko nedavnih događaja pokazuje da je to moguće. Nadamo se da će dijalog otvoriti blagorodnije diskusije u budućnosti", dodao je Žofre.