Čitaj mi!

Samit na Brdu kod Kranja – lideri regiona sa šefovima država članica EU

Na Brdu kod Kranja održava se Samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema nivou organizacije i imenima učesnika, čini se da EU nije odustala od proširenja. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je da će samit biti prilika da se razgovora o evropskoj perspektivi regiona, ali i o novcu koji je EU spremna da mobiliše. Moja poruka Zapadnom Balkanu je – želimo vas u EU, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred početak samita.

U predlogu Deklaracije, koja bi trebalo da bude usvojena, prema pisanju medija, navodi se da Evropska unija ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja posvećenost partnera tog regiona evropskoj perspektivi.

Prema nivou organizacije i imenima učesnika čini se da EU nije odustala od proširenja. Domaćin samita je premijer Slovenije Janez Janša, a skupom će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Pored njega, na samitu su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron. Svi će oni u nacrtu deklaracije pružiti podršku proširenju EU koja će se zasnivati na nivou reformi.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da nema prevelika očekivanje od samita EU – Zapadni Balkan u Sloveniji, ali da očekuje pozitivnu poruku o podršci Zapadnom Balkanu.

Kako je rekao, on nema nikakvih iluzija o brzom ulasku u EU, ali je važno da Srbija bude na evropskom putu i da ima blisku saradnju sa EU, jer više od 60 odsto izvoza ide u EU, a i Srbija pripada Evropi.

"Slovenačka delegacija podržana od austrijskog kancelara Sebastijana Kurca predložila je da se napiše u tekstu zvaničnog saopštenja, i tu je bila velika borba sa onim zemljama koje su protiv proširenja. To su tri zemlje koje ne bih da navodim u ovom trenutku, a ima ih više ali tri koje to rade otvoreno", naveo je Vučić.

Dodao je da je slovenački predlog da do 2030. godine sve zemlje Zapadnog Balkana budu deo EU.

"Ako me pitate ja mislim da to neće biti prihvaćeno. Mi smo naučili već godinama da moramo da brinemo o sebi, da razumemo ne samo svoju svakodnevicu, već i njihove političke potrebe, koje su takve da u ovom trenutku proširenje na Balkan nije dominantna i nije popularna tema", istakao je Vučić.

Juče su se lideri Evropske unije sastali u Sloveniji i razgovarali o problemu mogućih migracija nakon pomene vlasti u Avganistanu, razvoju odnosa prema Kini, kao i odnosu prema starom strateškom partnerstvu između Velike Britanije, Australije i SAD.

To su sve one važnije teme u EU sa kojima pitanje proširenja nema toliko sreće da bude na glavnom stolu, ali će svakako na samitu u Sloveniji to biti.

Poruke pre samita: "Zapadni Balkan pripada EU"

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je da će samit EU–Zapadni Balkan biti prilika da se razgovora o evropskoj perspektivi regiona, ali i o novcu koji je EU spremna da mobiliše kako bi investirala u region i podržala reforme.

"Govorimo o ekonomskim reformama, borbi protiv korupcije i poboljašnju upravljanja. Želimo bliže veze sa ovim zemljama i ovo će biti prilika za otvorenu razmenu mišljenja kako bi se identifikovali sledeći koraci i faze", poručio je Mišel prilikom dolaska na samit.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je, uoči Samita EU – Zapadni Balkan, da tim skupom EU šalje veoma važnu poruku regionu, a to je da Zapadni Balkan pripada EU.

"Želimo da uputimo veoma jasnu poruku, a to je da Zapadni Balkan pripada EU. Želimo ih u EU. Mi smo jedna evropska porodica. Delimo istu istoriju, vrednosti i uverena sam i istu sudbinu", poručila je ona.

Naglasila je da članice EU žele integraciju Zapadnog Balkana jer znaju da je to dobro i za Zapadni Balkan i za EU.

"Imamo zajedničke interese i možemo se zajednički bolje razvijati. Mora napredovati integracija Zapadnog Balkana u zajedničko tržište. Moja poruka Zapadnom Balkanu je: želimo vas u EU, nastavite sa reforma, cilj je pred očima", poručila je predsednica Evropske komisije.

Ocenila je da su zemlje Zapadnog Balkana značajno napredovale u reformama, ali i da još posla ima da se uradi na polju vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.

"Ali, moramo da priznamo napredak koji jeste urađen", naglasila je Fon der Lajenova.

Dodala je da će Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan biti jedna od važnih tema tokom Samita, naglašavajući značaj regionalne integracije tržišta.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da će lideri okupljeni na samitu EU – Zapadni Balkan "potvrditi i jasno poručiti da su posvećeni punoj integraciji i članstvu Zapadnog Balkana u EU".

"U tom pravcu moramo da preuzmemo i našu odgovornost i donesemo odluke kao što su otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, otvaranje klastera sa Srbijom, ubrzanje rada na kandidaturi BiH i viznoj liberalizaciji za Kosovo", rekao je Varhelji po dolasku na samit.

Najavio je da će se na samitu lidera EU–Zapadni Balkan razgovarati i o ekonomskom oporavku nakon krize izazvane pandemijom kovida 19.

"Zadovoljan sam činjenicom da je Ekonomski i investicioni plan, koji iznosi jednu trećinu BDP-a regiona ili oko 30 milijardi evra, već počeo da se primenjuje. To će ubrzati pravu integraciju društva i ekonomija Zapadnog Balkan sa EU", kaže Varhelji.

Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da je srećan što je došlo do prevazilaženja problema na severu Kosova i pozvao na nastavak dijaloga i prevazilaženje razlika.

"Što se tiče Srbije i Kosova, srećan sam što vidim da smo poslednjih dana prevazišli neke poteškoće na granici, na severu Kosova, a sada moramo da nastavimo proces dijaloga kako bismo rešili probleme među zemljama kandidatima. Na putu ka Evropi, razlike moraju da se ostave po strani i da se nastavi sa reformama", poručio je Borelj.

Borelj je naglasio važnost kredibiliteta procesa proširenja EU na Zapadni Balkan.

"Na ovom sastanku moramo dati verodostojan signal nastavku procesa proširenja, ali ovo je dvosmerna ulica. S jedne strane, kandidati moraju da nastave reforme i da ostave po strani svoje razlike. Sa naše strane, države članice i institucije Evropske unije moraju da ispune svoje obaveze", poručio je Borelj.

Šef diplomatije EU dodaje da će samit EU–Zapadni Balkan biti i prilika da se razgovara o bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je pred Samit EU–Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja da je Zapadnom Balkanu potrebna istinska i iskrena evropska perspektiva.

"Region Zapadnog Balkana nam je na srcu, jer nismo samo istorijski, geografski, ekonomski, već i ljudski povezani. Ako EU ne bude dala istinsku evropsku perspektivu moramo biti svesni da će druge supersile kao Rusija, Kina, ali i Turska imati značajniju ulogu u regionu", rekao je Kurc.

Podvukao je da je Zapadni Balkan geografski deo Evrope i da mu je potrebna evropska perspektiva.

Premijer Luksemburga Gzavije Betel rekao je da se ne smeju izneveriti zemlje Zapadnog Balkana, ali ni dati prazna obećanja. Ukazao je da postoje uslovi koje je potrebno ispuniti za prijem u EU.

Međutim, naglasio je da EU nije obavila svoje interne zadatke, ali i da zemlje Zapadnog Balkana ne smeju biti žrtve toga.

Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da je cilj današnjeg Samita EU–Zapadni Balkan slanje snažne poruke podrške, privrženosti procesu proširenja i podsticanja reformi. Istakao je da će biti donet paket niza ulaganja u države regiona, sa ciljem bolje povezanosti, bržeg ekonomskog rasta, kvalitetnih socijalnih uslova u susedstvu.

"Hrvatskoj je bitno da se nastavi proces pregovaranja, kao i da dođemo u situaciju da se otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom", dodao je Plenković.

Istakao je da je Hrvatska jedna od zemalja EU koja je zagovornik proširenja i koja je poslednja ušla u Uniju, te je spremna da podeli svoje iskustvo, uz uverenje da je to jedini pravi put za razvoj suseda.

Rekao je da će danas tema biti i BiH, sa kojom, kako kaže, Hrvatska ima granicu dužu od 1.000 kilometara. Prema njegovim rečima Hrvatska će se danas zalagati za ravnopravnost svih naroda, poštovanje Dejtonskog i Pariskog sporazuma, a to, kaže, znači da Hrvatska očekuje da institucije BiH izmene na primeren način izborno zakonodavstvo pre izbora 2022.

Na pitanje o čemu će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao je da na svakom sastanku razgovaraju o nizu tema i da se radi o sastancima neformalnog karaktera.

"Moj stil je rešavanje otvorenih pitanja, unapređivanje saradnje, imati kvalitetan odnos prema srpskoj manjini u Hrvatskoj, što imamo, snažiti hrvatsku manjinu u Srbiji, brinuti o njihovim udžbenicima u kojima se negira postojanje hrvatskog jezika", dodao je Plenković.

Plenković je naglasio da su nužno potrebni podaci od Srbije kako bi se moglo nastaviti potraga za nestalima, što očekuju porodice posle 26 godine.

Premijer Slovačke Eduard Heger istakao je da je veoma važno proširenje EU na Zapadni Balkan.

"Mislim da činjenica da smo bili u mogućnosti da mobilizujemo 30 milijardi evra za region jasno pokazuje da ga vidimo kao važan deo Evrope", objasnio je Heger.