Berlinski proces se vraća kući - šta možemo da očekujemo u finišu mandata Angele Merkel

Zvanični Berlin saopštava da nastavlja diplomatsku ofanzivu na Zapadni Balkan, a u tom cilju i Berlinski proces se vraća kući - u Berlin.

Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će sa nemačkom kancelarkom razgovarati o KiM, regionalnoj saradnji, ulozi Nemačke i Berlina na ovom prostorima i da će se posle Berlinske konferencije znati da li je pred Srbijom - berlinski ili briselski proces.

Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka je rekao Berlin pokušava godinama da preuzme inicijativu i da bude glavni u medijaciji između Beograda i Prištine ali to ne polazi za rukom i čini se da su dve strane u ovom dijalogu udaljenije više nego ikad.

Ističe da Angela Merkel ima i ličnu ambiciju da na kraju svog mandata ostvari kakav-takv rezultat, međutim, pokazuje se da će to biti neostvarena želja, budući da su izbori u septembru i da ona silazi sa pozicije kancelarke Nemačke.

Legat Angele Merkel na Balkanu 

"Baš u poslednjim danima njenog mandata možemo očekivati najveći pritisak Nemačke, kao što je najavio Mas - diplomatsku ofanzivu Nemačke u cilju približavanja stavova Beograda i Prištine", rekao je Surlić.

"U finišu kada pogledate koji je njen legat na Balkanu - vidimo neuspele tri ili četiri inicijative - za institucionalnim reformama u BiH, neotpočinjanje pregovora za Severnu Makedoniju u Albaniju, Beograd i Priština su daleko od bilo kakvog sporazuma. Ona će u foto finišu izvršiti najveći pritisak i na Vučića i na Kurtija da postignu kakav-takav dogovor", istakao je Surlić.

Prema njegovim rečima, Lašet će biti na tragu u politike Angele Merkle, zalagaće se formalno za komprimisno rešenje, ali nijedan od nemačkih aktetra ne odustaje od ideje da se ostvari da Kosovo dobije međunarodno pravno priznanje.

Pozicija Beograda će u tom smislu biti teška, kaže Surlić i dodaje da treba uzeti u obzir i "Zelene", koji su isticali kako Beograd treba biti dodatno pod ptitiskom da prizna nezavisnost Kosova.

Ukoliko od "Zelenih" bude zavisilo formiranje vlade i biranje novog kancelara - pozicija Srbije biće još teža, smatra Surlić.

Nemački mediji o Berlinskoj konferenciji 

Govoreći o tome da li se nemački mediji bave Berlinskom konferencijom, Surlić kaže da je to u naznakama, rečeno je da bi Nemačka trebalo da vodi Berlinski proces, i da se on vraća kući odakle je počeo.

Mas želi da predstavi ambiciozni plan koji je na tragu mini-Šengena, plan bezviznog režima, odsustvo rominga u cilju rešavanja svih otvorenih pitanja na Balkanu.

"Pretpistavljam da će to biti fokus iako moram priznati da u nemačkim medijima, kada se govori o spoljno-političkim temama, Kosovo je u zapećku u odnosu na globalne teme sa kojim se suočavaju aktuelni kandidati za kancelara", rekao je on.

O Vašingtonskom sporazumu

Surlić kaže da možda za Kurtija Vašingtonski sporazum nije pravno obavezujući, ali je svakako politički obavezujući. Američka administracija Džozefa Bajdena je jasno istakla da je taj sporazum na snazi i očekuje se da obe strane primene sve tačke sporazuma, uključujući i Gazivode.

"On traži manevarski prostor da izbegne šta se od njega očekuju i po pitanju Gazivoda i po pitanju primene ideje mini Šengena", kaže Surlić.

Vest koja je odjeknula - Ričard Grenel je odao počast srpskim vojnicima na Vidovdan, a Vljora Čitaku je odreagovala rekavši da se u Kosovskom boju nije borila srpska, već balkanska vojska.

Surlić kaže da je to svakako domen indentiteta, Čitaku je iskoristila priliku da zanemari i zatre bilo kakav trag srpskog identiteta na KiM, njena reakcija je deplasirana, potire se pravo srpske zajednice na KiM da uživa kulturnu baštinu ali i da obeležava važne istorijske datume.

Prema njegovim rečima, ideja današnje Prištine je monoetnički koncept gde se srpskom narodu potire svako pravo na istoriju i kulturu.

Ekonomsko povezivanje regiona je u usponu.

Surlić kaže da se rezultati vide i ključno je sprovesti u delo sve inicijative, koje uključuju Berlinsku proces i mini Šengen i dodaje da se oseća sloboda, bolji protok ljudi, roba i usluga između tri zemlje, a očekuje se priključivanje i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.