Popovićeva: Izmene Ustava radi veće demokratičnosti države

Popovićeva je na novom javnom slušanju o izmenama Ustava u Domu narodne Skupštine Srbije rekla da se to radi radi unapređenja demokratičnosti države, a što je i obaveza države po revidiranom Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23 (koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava).

Odredbe se, kako je ukazala, menjaju u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudije, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

"To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenost za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnost iz ugla opšte javnosti, istakla je Popvoćeva.

Da bi, kako je dodala, ovi pozitivni efekti bili ostvareni, neophodno je da Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) budu ojačani i preuzmu vodeće uloge u upravljanju pravosuđem, ali i veću odgovonost za odluke koje donose.

"Ovde upravo raspravljamo o sastavu VSS i DVT na koji način će oni biti organizovani, da li će u DVT ostati republički javni tužilac koji će promeniti naziv i da li će u VSS biti ili neće predsednik Vrhovnog kasacionog suda", navala je Popovićeva i pozvala zainteresovane da se sugestijama i primedbama uključe u diskusiju. 

"Promena Ustava uslov za dalju reformu pravnog sistema"

Popovićeva je istakla da je promena Ustava u oblasti pravosuđa uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja, kako je ukazala, predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratkog društva i jedan je od prioriteta politike Evropske unije.

"Upravo zbog svoje važnosti prve aktivnosti u revidiriranom Akcionom planu za Poglavlje 23, posvećene su promeni Ustava u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovonosti i efikasnosti pravosuđa", navela je ministarka.

Da je neophodno menjati odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, prema rečima ministarke, konstatovano je nakon analiza postojećih odredbi Ustava sa stanovišta opšteprihvaćenih evropskih i međnarodnih standarda izraženih kroz dokumente EU, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije (GREKO), Evropske komisije za efikasnost pravosuđa, Konsultativnog veća evropskih sudija i Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa.

Dačić: Za promenu Ustava potrebna izmena i Zakona o referendumu

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Da;i' objasnio je na javnom slušanju da je neophodno izmeniti i Zakon o referendumu, kako bi se uskladio sa postojećim Ustavom, te dodaje da je za uspeh referenduma potrebna većina od broja izašlih građana, ali ne više od 50 odsto ukupnog broja birača.

Javnom slušanju su prisustvovali i predstavnici civilnog sektora, a Dačić je ponovio proceduru za promenu Ustava i informaciju da je za 8. jun zakazao plenarnu sednicu.

Poslanici će na plenarnoj sednici odlučivati da li će prihvatiti Predlog vlade o promeni Ustava i ako bude prihvaćen Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložiće konkretne promene, odnosno posao je odbora da napiše amandmane.

"O tim amandmanima ćemo se izjasniti, a nakon toga u roku od 60 dana trebalo bi da bude održan referendum na kojem će se izjasniti građani", naveo je Dačić.

Dačić napominje da u međuvremenu treba da se promeni Zakon o referendumu, zato što postojeći nije usklađen sa Ustavom, iako je to trebalo da se uradi godinu dana od dana donošenja Ustava.

Objasnio je da je ukinuta odredba prethodnog Ustava iz 90-tih godina po kojoj je za promenu Ustava bilo potrebno da izađe i glasa više od polovine svih birača.

Novim Ustavom je, podseća, ta odredba ukinuta, odnosno procenat izašlih nije uslov, već je potrebno samo da glasa većina izašlih.

Rekao je i da se neće prekinuti sa javnim raspravama 8. juna za kada je zakazana plenarna sednica, dodajući da će to na naki način biti početak daljih rasprava o konkretnom tekstu.

"Trebalo bi da uložimo maksimalne napore da postignemo najbolje rešenje sa kojim bi bili saglasni i predstavnici vlasti, ali i predstvanici strukovnih udruženja, civlinog sektora, EU...Čekaće nas naporan rad", poručio je predsednik parlamenta.

Prema njegovim rečima, namera serije javnih slušanja je da se u postupak promene Ustava uključe svi relevantni društveni faktori, da se čuju njihovi stavovi i predlozi i da se na taj način obezbedi što je moguće veća saglasnost oko budućeg teksta Ustava.

"Mi ćemo nastaviti da razgovaramo sa svima koji mogu da pomognu da dođemo do nekih rešenja, imaćemo razgovore i van Beograda, u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu", rekao je Dačić.

Još jednom je ukazao da se procedura promene Ustava Srbije odnosi na odredbe iz oblasti pravosuđa, konkretno odnosi se na način izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

"To je naša obaveza koja prositiče iz pregovaračkog procesa za pristupanje EU, ali još više naša unutrašnja potreba da dobijemo još veću zaštitu i jednakost građana pred zakonom i čvršće garancije za nezavisnost pravosuđa", zaključio je Dačić.