Гас као геополитички адут – којим картама располаже Србија у вртлогу интереса великих сила

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да гас представља један прелазни енергент у транзицији која се дешава у свету и напуштања фосилних горива.

Према његовим речима, не користи се само за производњу електричне енергије, већ се користи и за производњу топлоте, производњу, у домаћинствима.

"Зависност свих земаља је и даље јако велика од гаса. Када ће и гас постати нежељено фосилно гориво, проћи ће још две-три деценије док не дођемо до те тачке“, навео је Марковић.

Напоменуо је да је Европа са једне стране била изразито увозно зависна од гаса из Русије, а од почетка рата у Украјини интензивније је почела да напушта руски гас и да налази замену.

"Углавном, та замена је утечени природни гас који се допрема и из Сједињених Америчких Држава и оне виде ту своју шансу да повећају испоруке. Норвешка је повећала своје испоруке гаса у ових последњих пар година, али и даље један део гаса Европа добија од Русије“, објаснио је Марковић.

Говорећи о томе колико струје ЕУ добија из гаса, Марковић је рекао да што се тиче производње електричне енергије, да негде око 30 одсто и даље се добија из фосилних горива, неких 25 одсто из нуклеарних и 45 одсто из обновљивих, док се од тих 30 одсто, неких 17 одсто производње јесте електричне енергије из гаса.

Може ли Европа без руског гаса

На питање да ли Европа може без руског гаса, каже да постоји логистички проблем, зато што треба изградити још терминала за прихватање тог утеченог природног гаса, да би се заменио овај доток природног гаса који долази гасоводима из Русије.

"Наравно, ту постоји и разлика у цени, зато се поједине и државе буне. Јефтинији је гас када га купујете из цеви директно гасоводом, него када користите гас који је утечен па морате да имате и ону фазу прво утечњавања, па после тога имате и поново прелазак у гасно стање у тим терминалима плус транспорт. Све то доводи до тога да је цена тог гаса нешто већа од цене руског гаса“, истакао је Марковић.

Међутим, како је рекао, са друге стране, опет постоји и та намера да се елиминише руски гас.

"Европска унија је донела одлуку да се до 2025. морају напустити сви тзв. спот контракти који се тичу уговора о гасу са Русијом, а до 2027. и дугорочни уговори би требало да се окончају“, објаснио је.

Цена гаса у односу на друге енергенте

Кад гледамо европско тржиште и цену струје, и цена нафте расте и пада, али гас држи цену.

Марковић подсећа да је цена електричне енергије директно зависна од цене гаса, будући да се 17 процената електричне енергије обезбеђује из гаса.

Србија део гаса добија из Азербејџана, међутим, зависи од руског гаса из Турског тока и зато је важан нови споразум који треба да се постигне са Русијом.

"Ми сада немамо обавезу коју Европа намеће својим чланицама да напусте уговоре са Русима по питању природног гаса, али ћемо вероватно брзо доћи и у ситуацију како се будемо придруживали ЕУ да ћемо морати да усаглашавамо нашу политику и с тим стварима. Тако да, да за сада нема проблема, ми доста зависимо од руског гаса, 85 процената гаса се увози. Од тога је врло мали део који иде из Азербејџана. Углавном већина долази и из Русије“, каже Марковић.

Такође, како је истакао, не знамо да ли ће се у будућности спроводити неке мере по питању Европске уније у смислу забране и санкција на гас и зато морамо да радимо на диверзификацији снабдевања гасом.

Гас је фосилно гориво. Европска унија је зацртала циљ да до половине века елиминише фосилна горива и окрене се обновљивој енергији. Ту наступа Кина са својом технологијом.

"Улога Кине можда је и већа него што би Европска унија волела, зато што 90 процената тржишта ЕУ снабдевају соларним панелима из Кине. Такође, Кина је значајан играч у производњи ветрогенератора. Европа је имала неке покушаје и размишљења да мало побољша своју привреду, да се смањи зависност, али видимо да до сада до тога није дошло“, рекао је Марковић.