Čitaj mi!

Dijalog vlasti i opozicije - šta posle prvog kruga

Međustranački dijalog vodio se na dva koloseka – sa i bez evroparlamentaraca. O ključnim izazovima u dijalogu radi unapređenja izbornih uslova, o ulozi evropskih posrednika u tom procesu, kao i o tome šta se može očekivati na kraju procesa pregovora, govorili su gosti emisije "Upitnik".

Predsednik Narodne skupština Ivica Dačić rekao je da on nasledio ulogu međustranačkog dijaloga koji su dogovorili Maja Gojković i Dejvid Mekalister i da je, prema tom dogovoru, dijalog potpomognut posredovanjem članova Evropskog parlamenta.

Dačić je, tokom gostovanja u emisiji Upitnik na RTS-u, naveo da je nedavno razgovarao sa predstavnicima OEBS-a na kojem je svaka strana predstavila svoje viđenje i predloge i dodao da će oni razgovarati do kraja maja razgovarati i sa Vladom Srbije i Radnom grupom za saradnju sa OEBS-om, kao i sa predstavnicima civilnog društva i predstavnicima zemalja članica EU.

Podsetio je i na sastanak kojem su prisustvovali predstavnici 26 stranaka koje ne žele posredovanje evroparlamentaraca i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da je taj susret bio veoma konstruktivan.

"Dogovorili smo se da veoma otvoreno i konstruktivno razgovaramo u okviru jednog užeg formata i to ću zakazati već ove nedelje, nastavak tih razgovora", naveo je Dačić i dodao da je dogovoreno da se ne drže plenarni sastanci dok nema određene teme, kao i da će birački spiskovi biti tema narednog sastanka.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je istakao da nema "dela dijaloga" i da je to "zamajavanje i priča da se obesmisle pravi razgovori".

"Mi imamo jedne jedine prave razgovore. To su razgovori uz medijatorstvo evroparlamentaraca. Ova priča je napravljena samo da se razvodni i da se pokaže da tu navodno postoji neki kontinuitet sa dijalogom od pre dve godine. Ako to tako posmatraju, onda to nema veze sa onim što treba da se radi", istakao je Lutovac.

Naglasio je da je "pravi dijalog usmeren ka suštini", a da su birački spiskovi tehničke stvari.

"Mi ovde govorimo o izbornim uslovima. Mi ovde govorimo o tome kako da se poštuje ono što je zapisano u Ustavu i zakonima. Mi ne želimo da pregovaramo o tome da li će se i u kojoj meri sprovoditi Ustav i zakoni, nego govorimo o tome kako da se ono što dosada nije sprovođeno, počne da se sprovodi u život. To je bila ključna tema", naglasio je Lutovac i dodao da su suština razgovora slobodni i pošteni izbori.

Fer izbori – nacionalni interes 

Predsednik Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović je rekao da je taj pokret poručio da je na vlasti da odluči u koliko će se koloseka voditi dijalog i da oni smatraju da stranci ne bi trebalo da prisustvuju razlozima, ali će "Dosta je bilo" prisustvovati svim razgovorima na kojima će biti prisutni SNS i SPS.

"Cilj svih razgovora koje imamo treba da bude da na kraju svakog izbornog procesa niko ne može da kaže da izbori nisu bili fer, da nisu bili pošteni, da su bili pokradeni, falsifikovani ili kako već i da je ovo u državnom i nacionalnom interesu, odnosno, time što imamo jaku demokratiju, sa jakom opozicijom, mi u stvari jačamo Srbiju. Jačamo naš položaj u svim razgovorima, odnosno, odolevamo svim pritiscima i da na taj način treba da se postavimo u svemu što radimo", naglasio je Radulović.

Dodao je da je Srbiji potrebna jaka opozicija i jak parlament i da se tako lakše odoleva pritiscima na Srbiju koji postoje.

"Ja nemam ništa protiv da postoji drugi kolosek. Ja mislim da treba da postoji jedan, bez Evropske unije. Međutim, taj drugi kolosek je u redu. Ja neću napadati one koji su na tim razgovorima. Mi smo kazali da želimo biti i na tim razgovorima, međutim, nismo pozvani od EU parlamentaraca. Ovo vam je jedan primer da vam neko sa strane uređuje političku scenu u Srbiju, gde imaju neke stranke koje im se dopadaju, neke koje im se ne dopadaju", kazao je Radulović i dodao da je "Dosta je bilo" članica grupacije ICR u Evropskom parlamentu, koja je tamo opoziciona grupacija.

Član Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Orlić je naveo da postoji značajan broj političkih stranaka i pokreta da o izbornim uslovima i svemu što je važno treba da se razgovara "među nama" i da su se oni okupili na sastanku u Narodnoj skupštini koja je domaćin dijaloga.

"Ako pričamo o sastavu i šta je i kako išlo, apsolutno niko od ljudi koji su učestvovali na tom sastanku, a na kom je lično učestvovao predsednik Republike Aleksandar Vučić i mislim da sam time rekao sve onima koji nas gledaju o važnosti tog sastanka, o činjenici da je to sastanak koji je vođen na najvišem mogućem nivou i to svi znaju i razumeju šta znači", kazao je Orlić.

Svi zadovoljni ozbiljnošću sastanka u Skupštini 

Orlić je dodao da su svi bili vrlo zadovoljni ozbiljnošću koja je pokazana na sastanku, kao i organizacijom i stavom parlamentarne većine da se prepusti prostor onima koji nisu u Narodnoj skupštini iz različitih razloga da predstave svoja razmišljanja i predloge.

"Mi apsolutno nikakav problem nemamo da razgovaramo ni sa kim u ovoj zemlji. Mi zaista suštinski smatramo da dijalog možemo da vodimo kao ozbiljni ljudi u ozbiljnom društvu, ali sa onima kojima je do dijaloga stalo. Da vas podsetim, bivši režim, ovaj njegov tajkunski deo, 2019. godine je u potpunosti bojkotovao bilo kakav dijalog. Bojkotovali su, ajde nas i Narodnu skupštinu koju sad nešto ne vole, a voleli su je kad su bili na plati, nego i Evropski parlament", rekao je Orlić.

Član Predsedništva SNS-a je pojedine opozicione stranke optužio za elitizam i da smatraju da je dijalog samo tamo gde su i oni, kao i da su za njih zahtev svih zahteva poslovni interesi, a ne izborni uslovi.

Istakao je da će se u suprotnom pitati ulica i da izbora uopšte neće da bude, kao i da je suština je da njima dijalog nije važan, već njihove biznis ideje.

Zoran Lutovac je naveo da u dijalogu u Narodnoj skupštini učestvuju oni koji će da učestvuju na izborima bez obzira na to kakvi su izborni uslovi, kao i da im nije cilj da uređuju RTS, već da se na javnom servisu govori o svim važnim društvenim temama, a da je paralelno uređivanje bio samo jedan od predloga kako da se dođe do tog cilja.

Poručio je da se to ne traži za opoziciju nego za građane, kako bi imali uslove za glasanje i da moraju da budu informisani.

Konkretni predlozi, a ne politički performansi 

Ivica Dačić je istakao da su dobili samo platformu grupacije okupljene oko Borisa Tadića i da je sve što se zna o razgovorima sa evroparlamentarcima kroz njihove izjave posle tih susreta.

Dačić je dodao da su sve teme otvorene i da to nije problem, već da je problem u tome što ne može da se priča na nivou političkih performansa, već o konkretnim predlozima.

Napomenuo je i da agenda mora biti podeljena po temama i podsetio da se i predsednik Vučić saglasio da bi razgovori trebalo da budu završeni najmanje šest meseci pre izbora.

Saša Radulović je naveo da je Srbija pod velikim pritiskom u vezi sa nekoliko pitanja, među kojima su Kosovo i Metohija i Republika Srpska, kao i da se pritisak sada značajno pojačava, a da su izbori u SAD pokazali da demokratija svuda škripi.

Ocenio je da se i u prošlosti vlast u Srbiji malo oslanjala na opoziciju kao saveznike u zašititi nacionalnih interesa.

"Trebalo bi da se razgovara i o svemu ostalom. Nadam se da će biti više prilika za otvoren i konstruktivan dijalog o važnim pitanjima", kazao je Radulović i ponovio da su jaka skupština i jaka opozicija državni interes Srbije.

Kakav bi ishod dijaloga bio povoljan za sve  

Lutovac je naveo da će uspeh razgovora biti ako se postigne dogovor koji će barem šest meseci moći da se sprovodi, pre svega u oblasti slobode medija i dodao da je drugi uslov da se nađu mehanizmi i procedure kako građani da glasaju bez pritisaka i ucena.

Naveo je da imaju pravo na građanski otpor i građansku pobunu ukoliko do toga ne dođe.

Ivica Dačić je podsetio da će predsednički i gradski izbori biti održani u isto vreme, a da je Vučić naveo da misli da istovremeno treba da budu i vanredni parlamentarni, ali i da će se ostaviti mogućnost da se o tome razgovara.

Dodao je da će Narodna skupština 8. juna raspravljati o predlogu za promenu Ustava, kao i da referendum o ustavnim promenama ne može da se održi istovremeno ukoliko se ne postigne dogovor o izmenama Ustava. Dačić je naglasio da EU pritiska Srbiju da sprovede promene, a da su neke stranke protiv toga.

Radulović je ocenio da interesi Evropske unije nisu i interesi građana Srbije i naglasio je da vlast treba da okuplja, a ne da napada.

Vladimir Orlić je ocenio da bi opozicija želela da Aleksandar Vučić uopšte ne učestvuje na izborima, pošto ne postoje uslovi pod kojim mogu da ga pobede.