Čitaj mi!

Dijalog vlasti i opozicije na dva koloseka - šta je doneo prvi krug

Završen je prvi krug dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima za izbore planirane na proleće 2022. godine. Razgovaralo se na dva koloseka - sa i bez evroparlamentaraca. Dijalog bez posrednika u srpskom parlamentu zvanično je počeo, a sa predstavnicima evropskog parlamenta u toku su pripreme. Konkretni razgovori očekuju su u junu. U međuvremenu, došlo je do i novih pregrupisavanja na političkoj sceni.

Protekle tri nedelje, preko video poziva, posrednička četvorka sa srpskom pozicijom i delom opozicije. U međuvremenu, iz Beograda u Brisel su stigle platforme svih političkih stranaka, i onih koji ne žele posredovanje Evropskog parlamenta. Sumiraju razgovore koje su vodili.

"Proces međupartijskog dijaloga koristan je za Srbiju, njene građane, ali i za evropske integracije zemlje, jer je snažni, pluralistički parlament ključni stub za srpsku demokratiju, ali i njen budući ekonomski razvoj", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Sledeći koraci su, kako navodi predsednik Skupštine Ivica Dačić, da će u narednim danima predstavnici EP razgovarati s premijerkom Anom Brnabić i sa radnom grupom Vlade Srbije za saradnju s Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju koja radi na implementaciji preporuka ODIHR posle prošlih izbora.

Takođe, dodaje, predstavnici EP razgovaraće i sa organizacijama civilnog društva, kao i s predstavnicima članica EU.

Ko želi dijalog s evroparlamentarcima

U dva dana, u sedištu Delegacije EU u Beogradu, smenjivale su se stranke i pokreti koji bez evroparlamentaraca ne žele dijalog. Iako pred posrednike odvojeno, agenda razgovora gotovo je ista.

"Pokušali smo zajedno da promišljamo situaciju koja nije jednostavna, situacija je veoma komplikovana, komplikovana je u zakonskom smislu sa stanovišta opštih mogućnosti za oslobađanje medija, oslobađanje izbornog procesa, stvaranje normalne situacije u društvu a ne agresije, koja je sve opšta, koja je vrlo opasna za stabilnost društva", smatra Boris Tadić iz SDS-a.

Zoran Lutovac kaže da u DS ne očekuju da evroparlamentarci zastupaju stavove opozicije.

"Oni treba da zastupaju stavove svoje institucije EP koji je doneo izveštaj o Srbiji. U tom izveštaju tačno stoji ono što i mi zahtevamo, da je neophodno uspostaviti vladavinu prava, slobodu medija i slobodu izbora na tim predstojećim izborima", ističe Lutovac.

Utisci dela opozicije koji ne želi strano posredovanje

Rezultate prve runde dijaloga sumira i deo opozicije koja ne želi strano posredovanje.

"Ja verujem da će neki pomaci biti napravljeni u kojoj meri koliko to ćemo videti. To je zapravo najviše do vlasti, ona ima najveću odgovornost za uspeh ili za neuspeh dijaloga", ocenjuje Miloš Jovanović iz DSS-a.

Srpska napredna stranka o utiscima razgovora nije želela da govori za RTS. Njihov koalicioni partner i dalje je pri odluci da učestvuje u dijalogu na oba koloseka.

"Želimo da saslušamo sve sugestije predloge pa i kritike ukoliko postoje, kako bi unapredili izborne uslove i kako bi što više građana učestvovalo na predstojećim i predsedničkim i parlamentarnim i gradskim izborima", poručuje Đorđe Milićević iz SPS-a.

Nova politička ujedinjenja

Paralelno dok traju razgovori, na političkoj sceni nova ujedinjenja. Tako će se stranka Aleksandra Šapića postati deo SNS-a. Lider SPAS-a tvrdi da ta odluka nije proistekla iz političke računice.

"Mi smo sada jedan dobar period apsolutno stabilni na političkoj sceni, kao što mislim i SNS, predsednik Vučić se nije vodio tom matematikom jer oni imaju većinu u svakom pogledu i nisam siguran da se što se tiče te matematike da smo imali potrebu za ujedinjenjem. Na kraju krajeva, da nam je matematika jedino bila cilj, onda bismo išli odvojeno, pa bi se posle sabirali", naglašava Aleksandar Šapić, predsednik SPAS-a.

Dodaje da je ovo nešto drugo, da naprave kvalitetniji pristup za izazove koji čekaju Srbiju.

"Mi ne želimo da dobijemo medijski prostor tako što ćemo da budemo podeljeni na 500 grupa, već gledamo da odgovornim i ozbiljnim pristupom pokušamo da pokažemo ljudima snagu jedne političke opcije, a ne da pokazujemo šareniš i bućkuriš", ističe Aleksandar Vučić, predsednik SNS-a.

Teme o kojima su se saglasili DSS i POKS

Poduži je spisak tema o kojima su se saglasili DSS i POKS. Nacionalna demokratska alternativa je, kažu, još jedan impuls da pokažu da su otvoreni za svaki dijalog kako bi se unapredili izborni uslovi.

"Nacija s jedne strane, demokratija na drugom tasu su podjednako važan tas na našoj vagi i to je ono što ćemo pormovisati, to je ono za šta ćemo tražiti poverenje građana", poručuje Miloš Jovanović iz DSS-a.

Posmatrače izbora ukrupnjavanje na poltičkoj sceni ne čudi. U izbornoj godini, kažu, to je prvi cilj radi što boljeg izbornog rezultata.

"Kada je reč o SPAS-u i SNS-u, može se reći da je tu veći fokus na beogradske izbore. Kada je reč o POKS-u i DSS-u,  tu je reč o organizacijama koje su na ivici cenzusa i za očekivati je ovo ideološko ukrupnjivanje. Pored toga u slučaju SNS-a i SPAS-a ima dodatni motiv koji bi vodio ka amortizaciji određenih nesuglasica i sukoba unutar SNS-a koji bi napravio tu neku strateški bolju poziciju za sledeće izbore", ocenjuje Emilija Brkić iz Cesida.

Strategije stranaka u narednim mesecima ćemo tek videti, do tada, prema najavama do kraja maja predsednik Parlamenta ponovo će da razgovara s evroparlamentarcima onlajn, posle čega bi trebalo i da se sastanu u Beogradu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">