Čitaj mi!

Kompleksna procedura promene ustava – od parlamenta do referenduma

Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneo je odluku da pokrene postupak promene Ustava. Dinamiku aktivnosti ovog postupka odrediće nakon konsultacija narednih dana, zaključeno je na sednici tog odbora. Izmene se odnose isključivo na pravosuđe, kaže predsednik Parlamenta i ponavlja da se neće menjati preambula o Kosovu i Metohiji.

Promena najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa najavljivana je više puta – prvobitni rok za izmene bio je kraj 2017. Ipak, revizijom Akcionog plana za poglavlje 23 reforma je odložena za sredinu 2018. godine. 

Ni tri godine kasnije, Ustav Srbije nije promenjen. Na promeni je, ipak, kaže predsednica Vlade, kontinuirano rađeno. Rezultat tog rada – Predlog izmene koji je Vlada usvojila u decembru prošle godine. Četiri meseca kasnije,  skupštinskom Odboru za ustavna pitanja predstavila ga je resorna ministarka.

"Neophodno je izmeniti član 172 Ustava u pogledu naziva organa. Predviđeno je da naziv Vrhovnog kasacionog suda bude promenjen i da glasi Vrhovni sud Srbije. Predviđeno je da se promeni i sastav i način izbora članova VSS. Takođe, ovim amandmanima predviđeno da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca, koji će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaca", kaže ministarka pravde Maja Popović.

"To u ovom trenutku uopšte nije predmet rasprave. To su amandmani koji će doći na red ako usvojimo uopšte ovu inicijativu. Znači mi sada imamo samo predlog za promenu Ustava", ističe predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić. 

Kakva je procedura 

A put do izmene Ustava diktiran je strogim pravilima – kada inicijativu da se najviši pravni akt promeni podrži dve trećine poslanika, palicu preuzima skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. To telo treba da organizuje javna slušanja o predlogu akta, pa tek da potom usaglasi predlog.

Nakon toga, predlog bi trebalo da se uputi i Venecijanskoj komisiji, a onda da o njemu glasaju parlamentarci. Ako zeleno svetlo dâ minimum 167 narodnih poslanika, konačni sud o izmenama daju građani na referendumu.

"Ono što nas sada očekuje jeste, prvo, serija sastanaka i konsultacija sa predsednicom Vlade i predsednikom Skupštine i sa nadležnim ministarstvima koja su nam se stavila na raspolaganje. Posle toga, konkretna stvar koju ćemo uraditi jeste sačinjavanje agende kako bismo okvirno mogli da znamo koliko će to trajati i kakve će se javne rasprave biti", navodi Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Rok trajanja procedure ograničen je mandatom Parlamenta.

"Ako se referendum održava u vreme kad su izbori, u tom momentu je raspuštena Skupština. To je nemoguće. Znači izmene Ustava moraju da se dese pre raspuštanja Skupštine, odnosno raspuštanje Skupštine je uslov za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. To znači da će promene Ustava biti u ovom sazivu do izbora ili će se dešavati u nekom drugom sazivu. Ne mogu se prenositi iz jednog saziva u drugi", ističe Ivica Dačić. 

Neće se menjati preambula o KiM 

Predsednik Skupštine napominje da se predložene izmene najvišeg pravnog akta odnose isključivo na pravosuđe, da drugi delovi Ustava neće biti menjani, pa ni Preambula kojom se definiše status Kosova i Metohije.

"Moramo ovo istinski raditi zbog sebe, svih naših građana, vladavine prava u Srbiji i naše bolje budućnosti, a onda je to svakako nešto što će nas dovesti i do EU. Na raspolaganju sam Narodnoj skupštini za sve što je dalje potrebno da uradimo u ovoj kompleksnoj proceduri, da bismo postigli što je moguće širi društveni konsenzus oko ustavnih amandmana u pravosuđu, a što će obezbediti da su svi građani pred sudovima jednaki, ali i da pravda dolazi u razumnom roku", kaže premijerka Ana Brnabić. 

Procedura izmene Ustava završava se potvrđivanjem u Skupštini, dan posle proglašenja rezultata referenduma. Do sada je taj pravni akt promenjen 11 puta, poslednji put 2006. godine.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">