Starović: Lestvica za Srbiju podignuta visoko, brojne države EU ne bi je danas mogle preskočiti

Evropski parlament usvojio je juče izveštaj o Srbiji u kojem se traže konkretni rezultati u pravosuđu, borbi protiv korupcije i slobodi medija, a pozdravljaju ekonomski pokazatelji, učešće u regionalnoj saradnji i dijalogu sa Prištinom.

Državni sekretar Nemanja Starović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je bilo veliko intersovanje poslanika EP, podneto je više od 400 različitih amandmana na Izveštaj o Srbiji, i da će se analizirati tokom dana konačni tekst izveštaja.

"Može se zaključiti da s jedne strane EP na pozitivan način ocenjuje ekonomske rezultate u prethodnom periodu, ovo je prvi izveštaj u novom sazivu parlamenta, ocenjuje se pozitivno i uloga Srbije u regionu Zapadnog Balkana, a sa druge strane postoje više kritički intonirani segmenti izveštaja koji se tiču vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala, medijskih sloboda", istakao je Starović.

"Insistiramo da se odmaknu od opštih mesta i paušalnih ocena i da nam kada god je to moguće istaknu šta su konkretni primeri gde postoje zamerke na postupanje naših državnih organa, i kada svedemo to sa nivoa opštih mesta na konkretne zamerke, pokaže se često da poslanici kucaju na otvorena vrata i da je Srbija već ostvarila značajne rezultate u rešavanju pojedinih slučajeva", rekao je Starović.

Starović ukazuje da je kod kriterijuma pred Srbiju - lestvica podignuta visoko, toliko visoko da je brojne države EU ne bi mogle preskočiti čak ni danas, a kamali kada su postale punopravne članice, bilo da je to bilo 2004. godine, 2007. ili 2013.

Brisel opomenuo Kurtija

Starović kaže da možemo da pozdravimo to što je konačno došlo do iole odlučnije rekacije iz Brisela na izajve Kurtija i drugih političkih izjava iz Prištine.

Prema njegovim rečima, skandalozna je izjava Kurtija da nema nameru da bilo šta učini u formiranju ZSO, što je obaveza iz Brisela od pre osam godina.

"U prethodnim godinama EU nije imala dovoljno odlučnosti da privoli albanske lidere u Prištini da se drži dogovorenog, sećamo se anticivilizacijskih taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, u tim okolnostima EU nije učinila ništa, i bilo je potrebno da dođe do odlučnijeg delovanja Trampove administarcije kako bi takse bile uklonjene", podsetio je Starović.

"Srbija podržava proces dijaloga, spremna je da u njemu učestvuje, prepoznajemo veliku prilježnost pregovarača Miroslava Lajčaka, verujemo u njegove dobre nemere, ali za tango je potrebno dvoje, potrebno je da imamo adekvatan nivo spremnosti i u Prištini. Teško je zamisliti da bi bilo ko od naših sadašnjih međunarodnih partnera i sagovornika kada bi ušao u naše cipele mogao da prihvati situaciju u kojoj je sada potrebno pregovarati i zaključivati nekave nove sporazume, a da Priština nije prethodno ispunila ono na šta se obavezala pre osam godina Briselskim sporazumom", kaže Starović.

O Erdoganu i ambasadi u Jerusalimu

Za nas je Vašingtonski sporazum važan, govorim o segmentu na koji se Srbija obavezala, to nije izraelsko priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i otvaranje njihovog predsedništva u Jerusalimu, rekao je Starović.

Pojašnjava da je od 2008. godine pa nadalje, Ankara bila jedan od najvažnijih međunarodnih  sponzora prištinske administracije, u međuvremenu se situacija unekoliko promenila, stepen aktivne podrške u multilateralnim organizacijama opao i opadaće. Naveo je akciju hapšenja takozvanih Gulenista u Prištini, pre tri godine, koje su turske bezbednosne službe obavile samostalno.

Veliko je nezadovoljstvo Turske zbog otvaranja tzv. ambasade u Jerusalimu, posledice će biti dugoročne i u reakcijama drugih arapskih država koje deluju u okviru Arapske lige, ističe Starović.

Samit EU, Bajden se javio vidolinkom

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova kaže da je bila zanimljiva situacija kada se Bajden javio videolinkom na samitu EU, jer se retko dešavalo da se američki predsednik uključivao na takve skupove, ono označava nameru nove administracije u Vašingtonu da obnovi veze sa EU koje su bile donekle narušene tokom vlasti Donalda Trampa.

"Uključenje je privuklo pažnju jer se novi predsednik retko pojavljuje u javnosti, gotovo da ne drži konferencije za štampu u Beloj kući, i svetska javnost je pratila uključenje, a kada govorimo o sadržini, poruke su bile kurtoazne", zaključio je Starović.