Čitaj mi!

Dijalog Beograda i Prištine, deset godina posle

Prošlo je deset godina od početka dijaloga Beograda i Prištine, u kome posreduje Evropska unija. Tim povodom Brisel ocenjuje da je proces doneo "istinske promene" kada je reč o svakodnevnom životu ljudi u regionu, ali i da je vreme da se privede kraju. O nastavku dijaloga govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najavio je da će srpska strana insistirati "glasnije i jasnije" nego do sada na sprovođenju Briselskog sporazuma u potpunosti i na formiranju Zajednice srpskih opština.

Sastanak koji je počeo sa nekoliko sati zakašnjenja otvorio je deceniju dug dijalog Beograda i Prištine. Kasnile su i odluke, odlagana je primena dogovorenog, a temelje prvih dogovora postavili su tadašnji politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović i zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri.

Menjali su se posrednici i pregovarači, a prvi i jedini konkretan rezultat postignut je dve godine od početka susreta. Sporazum o normalizaciji odnosa dve strane potpisali su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači. Ključna tačka – Zajednica srpskih opština – do danas nije formirana.

"Suštinski je došlo do dugoročne krize u procesu dijaloga Beograda i Prištine to je pre svega vezano za ZSO, jer su uvek se tražila opravdanja za prolongiranja, uspostavljanja onog na što su se obe strane obavezale u aprilu 2013", kaže Vladimir Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Na obaveze je često upozoravao Brisel, ali bezuspešno. U uspehe Evropska unija ubraja to što je za isti sto dovodila suprotstavljene strane, kako o tehničkim, tako i o političkim pitanjima. Odgovori koje je javnost očekivala nisu bili jasni, zamera novinarka koja prati pregovore od početka kosovske krize.

"To je jedina zajednička imenica za svakog ko je vodio ovaj dijalog za Ešton, Mogerini, Borel, Lajčaka jer nedostatak transparentnosti – novinari su taoci različitih izjava učesnika dijaloga, mogu da identifikuju sliku šta se dešavalo untra, ali EU nikad nije bila jasna oko susreta koji se dešavao unutra", kaže novinarka Đerahina Tuhina.

Unutrašnje političke prilike u Beogradu i Prištini značajno su menjale dinamiku pregovora. Odlazak kosovskih političkih lidera u Hag, smene vlasti kao i njihove odluke. Ona koju je doneo Ramuš Haradinaj – taksa na robu iz centralne Srbije – blokirala je pregovore duže od godinu i po. Ekonomske blokade su ukinute, a nove prepreke analitičari vide u izjavama političkih pregovarača.

"Da li će biti nove prepreke biti staložene ili su floskule koje će se tokom novih kontakata promeniti ne mogu da kažem sa sigurnošću, ali bi bilo korektno da se nađe novi pristup drugačiji od onog u dosadašnjem toku", smatra politički analitičar iz Prištine Behljulj Bećaj.

Novo poglavlje u pregovorima otvoreno je prošlogodišnjim imenovanjem Miroslava Lajčaka za evropskog posrednika u dijalogu od koga se očekuje da stavi tačku na njih.

"Tokom prethodnih 10 godina dijalog je značajno promenio život građana Zapadnog Balkana, ali sada je vreme da se krene dalje i proces privede uspešnom kraju. Zato radimo s obema stranama na postizanju sporazuma. Članice EU očekuju da se dijalog nastavi brzo i da Beograd i Priština što pre završe ovaj proces", ističe portparol Evropske unije Peter Stano.

U skori kraj procesa ne veruju analitičari koji ocenjuju da su dometi Miroslava Lajčaka skromni. Mogao bi da ih demantuje ukoliko očekivani susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija donese konkretan rezultat.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">