Brnabić: Srbija beleži neverovatne rezultate, uspesi u zdravstvu i privredi

Ana Brnabić ističe da su postignuti rezultati koje nismo mogli ni da zamislimo pre neku godinu.

"To je neka nova Srbija, to je zaista nešto što nismo mogli ni da zamislimo do pre samo par godina kada govorimo o Srbiji, da smo prvi ili drugi u ovako nekim stvarima, osim da to nije sport ili matematika, fizika ili nekada muzika", rekla je Brnabićeva na predstavljanju 13. izdanja Sive knjige NALED-a.

Poručila je da je Srbija sada potpuno drugačija zemljla.

Istakla je da to Vladi daje vetar u leđa za dalje reforme, kao i da se ti uspesi nisu desili slučajno.

Premijerka Srbije je rekla da je sve to postignuto zahvaljujući reformama i finansijskoj konsolidaciji zemlje u prethodnom periodu.

Zahvalila je NALED-u na dugogodišnjoj podršci u reformama i pomoći da vlast identifikuje ključne stvari i da ih implementira.

"Sve sa ciljem da Srbija postane zemlja u kojoj će biti lakše poslovanje i veći kvalitet života građana", naglasila je Branabićeva.

"Prethodna godina teška za Srbiju" 

Podseća da je 2020. bila veoma teška godina za Srbiju i ceo svet, sa izazovima koje niko nije očekivao.

Premijerka je rekla da će i 2021. biti godina sa mnogo izazova, kao i da je tokom ove krize vlada pokušavala da nađe najbolji balans između zdravlja građana i zaštite zdravstvenog sistema i privredne aktivnosti, ekonomije i života, to jest mentalnog zdravlja nacije.

"Tokom čitave 2020. trudili smo se da to uradimo i to ćemo raditi još do polovine 2021. ili čak i do kraja ove godine. Videćemo kako bude išla imunizacija i u Evropi i u svetu, jer nismo ostrvo za sebe, ako naši susedi i partneri tu nemaju uspeha onda ćemo i mi trpeti posledice", rekla je premijerka.

Kaže da smo imali do sada ukupno deset izmena protokola kako bi što efikasnije lečili obolele od kovida 19.

"Kupili smo dovoljno testova i stalno ih nabavljamo", naglasila je Brnabićeva.

Navela je da su zaposleni novi zdravstveni radnici u kriznoj godini, kao i da je zdravstvenim radnicima zaključno sa 1. januarom 2021. povećana plata za ukupno 15 odsto. Za njih je, dodaje, obezbeđeno i po 10.000 dinara.

Tako da smo postigli najbolje rezultate u zdravstvu u 2020. godini, a i u privredi smo imali najbolje rezultate u Evropi, s obzirom na to da je pad BDP-a naše zemlje bio svega jedan odsto, navela je premijerka.

Čak je industrijska proizvodnja povećana u 2020. za 0,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, a registrovano je i preko 50.000 više zaposlenih.

Kako je rekla, u najgorim vremenima kada su svi u svetu gubili posao, imali smo postavljanje kamena temeljca za nove fabrike investitora iz "konzervativnih zemalja" kao što su Japan i Nemačka.

"To najbolje govori koliko vere neko ima u budućnost naše zemlje", naglasila je Brnabićeva.

Povećane plate, penzije i minimalna zarada

Podseća da su povećane i plate i penzije, kao i minimalna zarada, a da je javni dug ostao ispod nivoa od 60 odsto BDP-a.

"Uveli smo elektronsku razmenu podataka, zahvaljujući čemu su od 1. juna 2017. organi državne uprave i lokalne samouprave međusobno razmenili 22 miliona podataka, što znači 22 miliona puta naši građani nisu išli na šalter", navela je premijerka.

Ona je istakla da će i u 2021. godini biti nastavljena podrška privredi i građanima i podsetila da uskoro počinje realizacija trećeg paketa pomoći države koji je vredan 250 milijardi dinara.

Istakla je da ukupna podrška države, kroz sva tri paketa pomoći za privredu i građane, iznosi osam milijardi evra.

Brnabićeva navodi da su, uz borbu sa kovidom, izazovi države dalji rast i razvoj privrede, rast plata i penzija, građenje infrastrukture i nastavak digitalizacije.

U tom smislu, premijerka je najavila digitalizaciju zdravstva, u okviru koje bi bile razvijene elektronske usluge poput elektronskog zdravstvenog kartona, uputa i bolovanja.

Podsetila je da je osnovano Koordinaciono telo za digitalizaciju kompletnog zdravstvenog sistema čiju su članovi, između ostalih, i predstavnici NALED-a.

U planu je, ističe predsednica vlade, i proširenje obuhvata sezonskih radnika na turizam i građevinu preko elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika, kako bi se smanjila siva ekonomija.

U okviru Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, Brnabićeva je najavila neke ključne reforme, a jedna od njih je uvođenje socijalnih karata za koje je nedavno usvojen Zakon u Narodnoj skupštini.

"Sada idemo u implementaciju tog Zakona, tu ne smemo da omašimo i pogrešimo, jer je to jedna od ključnih reformi za najugroženije stanovnike u Srbiji", rekla je premijerka.

Najavila je i rad na donošenju Zakona o nestandardnim radnim odnosima.

U oblasti borbe protiv sive ekonomije, Brnabićeva je najavila onlajn fiskalizaciju koja je definisana nedavno donetim Zakonom o fiskalizaciji.

Fabrici: Digitalizacija – karika koja povezuje reforme

Digitalizacija je kao karika koja povezuje reforme, a Srbija treba da prihvati digitalnu reformu i usmeri je u dobrom pravcu, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i navodi da Srbija ima jak IT sektor.

Na panelu posvećenom digitalizaciji "Zajedno za digitalnu ekonomiju", u okviru predstavljanja 13. Sive knjige NALED-a, Fabrici je naglasio da su digitalizacija i zelena agenda prioriteti u EU, zajedno sa finansijskim planom za narednih sedam godina.

"Oko 60 do 70 odsto trgovine i investicija u Srbiji dolaze iz EU. Što više Srbija ulaže u svoju zelenu politiku i politiku digitalizacije, više se uklapa u plan ekonomskih reformi", rekao je Fabrici.

Naveo je da digitalizacija pomaže pristupanju EU i unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji i istakao velike uštede koje donose i digitalizacija i zelena reforma.

Fabrici je rekao da EU nastavlja da pruža podršku Srbiji na njenom putu ka Uniji, i naveo da se očekuje da Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan mobiliše 25 do 28 milijardi u ovom regionu za narednih sedam godina.

"Pošto Evropa raste, Srbija treba da nastavi da raste sa EU", poručio je Fabrici.

Naveo je da su digitalizacija i zelena agenda glavni pokretači ekonomskog razvoja, a da Srbija dosta radi na regionalnom tržištu i na tome da se region Zapadnog Balkana učini privlačnijim za investicije.

"Mnoge od preporuka NALED-a su i naše preporuke, i one su veoma korisne", rekao je Fabrici.

Naveo je i da reforma javne uprave otvara put Srbiji ka pristupanju EU i ocenio da je potrebno redizajniranje odnosa između institucija i poslovnog okruženja i građana.

Naglasio je da je važno ponuditi građanima usluge koje su i pitanje efikasnosti i smanjenja nepotrebnih administrativnih procedura.

Fabrici je govorio o važnosti digitalizacije u mnogim drugim oblastima.

Digitalizacija i eUprava ključ su izgradnje moderne ekonomija.

Maklaud: Britanija podržala oko 65 projekata u Srbiji

Ambasadorka Velike Britanije Šan Maklaud je na istom panelu rekla da je Velika Britanija preko Fonda za dobro upravljanje od 2015. podržala oko 65 projekta u Srbiji, ukupne vrednosti dvadeset miliona funti, koji su fokusirani na digitalizaciju i eUpravu.

Naglasila je da su digitalizacija i eUprava ključ izgradnje moderne ekonomija u službi građana.

Među uspešnim postignutim rezultatima navela je registraciju imovine u katastru što je, kaže, važno i za vladavinu prava i za zdravo poslovno okruženje.

"Verujem da ova reforma pomaže boljem sektoru građevinarstva i tržištu nekretnina", rekla je ambasadorka Velike Britanije.

Navela je i prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kao važno dostignuće i izrazila očekivanje da će taj sistem registracije biti primenjen i u drugim oblastima.

"Ova reforma se ne tiče samo toga da država zaradi još novca već daje i neku vrstu bezbednosti frilenserima", rekla je ambasadorka.

Kada je započela karijeru htela da bude frilenser, muzičar, rekla je ambasadorka, tako da joj je poznato koliko je neizvestan i nesiguran život frilensera.

Izrazila je očekivanje da će se u budućnosti više pažnje posvetiti saradnji na projektima zaštite životne sredine.

Šib o reformama u Srbiji, stranim ulaganjima, sivoj ekonomiji

Veliki broj nemačkih kompanija će uprkos pandemiji koronavirusa ponovo investirati u Srbiji, kaže ambasador Nemačke Tomas Šib i naglašava da je potrebna dalja borba protiv sive ekonomije koja je, kaže, u Srbiji još jaka.

Na panelu "Zajedno za fer konkurenciju", u okviru predstavljanja 13. Sive knjige NALED-a, Šib je ukazao na to da je siva ekonomija loša iz mnogo razloga, jer usporava ekonomski rast, izaziva nepravilnosti na tržištu rada, probleme sa porezom i dobro je tlo za razvijanje korupcije.

U slučaju Srbije siva ekonomija otežava njen ulazak u EU i ona je prepreka fer konkurenciji, ocenio je Šib.

Napomenuo je da se transparentne ekonomske aktivnosti isplate i da dovode do većeg broja investicija, uključujući i investicije nemačkih kompanija.

Takođe, kako je rekao, borba protiv sive ekonomije kreira veći broj radnih mesta i omogućava zapošljavanje mladih.

Šib smatra da program Srbije za borbu protiv sive ekonomije otklanja prepreke na putu investicija.

Ocenivši da je registracija sezonskih radnika u poljoprivredi važna, naveo je da je upravo elektronskom registracijom obuhvaćeno 44.000 sezonskih radnika i uplaćeno oko 3,5 miliona evra doprinosa.

Pomenuo je iskustvo Nemačke koja se protiv sive ekonomije bori inspekcijama i kaznama, te naveo da je 2019. vođeno oko 16.000 krivičnih potupaka protiv ljudi koji se nisu pridržavali nemačkih zakona.

"To će ostati i za nas izazov, jer oko 10 odsto BDP čine aktivnosti u oblasti sive ekonomije i tu se nalazi veliki novac", kaže Šib.

Naveo je da Siva knjiga NALED-a ostaje važna smernica za bilateralnu saradnju i programe koje sprovode GIZ i i KfW i najavio nastavak podrške merama koje imaju za cilj unapređenje poslovne sredine u Srbiji u najširem smislu.

Fokus će, kaže, u budućoj saradnji biti na bezgotovinskom plaćanju, a sve preporuke NALED-a doprinose prevazilaženju ekonomskih problema koje je stvorila pandemija.

Lundin: U Srbiji posluje 200 švedskih kompanija

Ambasador Švedske Jan Lundin kaže da je već duže u Srbiji i da su vidljivi rezultati u poboljšavanju infrastrukture i poslovne klime.

Smatra da Srbija ima potencijal da ostvari rast od sedam odsto, kako prognozira Svetska banka, ali i navodi da još mnogo mora da se uradi da bi se to i dostiglo.

Naveo je da u Srbiji posluje 200 švedskih kompanija za koje kaže da osećaju da u Srbiji mogu dobro da posluju.

Istakao je da je reforma katrastra omogućila stranim investicijama da sagledaju mogućnosti za ulaganja u Srbiji.

"To će mnogo olakšati odluke o tome da investiraju", kaže švedski ambasador.

Naglasio je i su javne nabavke važna oblast u kojoj je potreban dalji napredak, da u tom smislu iskustvo Švedske može da bude od koristi za Srbiju kako bi se povećala konkurencija u toj oblasti i kako bi švedske kompanije imale poverenja u taj proces i prijavljivale se za učešće.

Naveo je da je vrednost javnih nabavki u Srbiji veća od osam odsto BDP u 2019, što je oko četiri milijarde evra.

"To nije loša cifra, globalno ona iznosi 12 odsto, a u Švedskoj je 15 odsto", rekao je Lundin.

Naglasio je da je i prečišćavanje otpadnih voda bitno ne samo za zaštitu životne sredine, nego i za ekonomski rast i tu oblast izdvojio kao prioritet u narednom periodu.

Priznanje za Iliju Cerovića i Aleksandra Miloševića

Na predstavljanju Sive knjige, NALED je uručio tradicionalna specijalna priznanja istaknutim pojedincima i timovima u javnoj upravi koji su u saradnji sa NALED-om najviše doprineli usvajanju preporuka Sive knjige, ali i prevazilaženju prepreka i izazova koje je nametnula pandemija koronavirusa.

Priznanja su uručena državnoj sekretarki Ministarstva finansija Slavici Savičić, direktoru Kancelarije za IT i eUpravu Mihailu Jovanoviću, pomoćniku ministra zdravlja Goranu Stamenkoviću, pomoćniku ministra prosvete Milanu Pašiću, pomoćniku generalnog sekretara vlade Danijelu Nikoliću i savetniku u kabinetu premijerke Stefanu Badži.

NALED je tradicionalno dodelio i posebna priznanja medijima, a nagrađeni su glavni i odgovorni urednik obrazovno-naučnog programa RTS-a Ilija Cerović i urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu "Danas" Aleksandar Milošević.