Čitaj mi!

Vanredni izbori na Kosovu, bez nežnih reči na Dan zaljubljenih

Aljbin Kurti i Vjosa Osmani očekuju ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, koji se u nedelju održavaju na Kosovu, obećavajući obračun sa kriminalom i korupcijom, ali i kraj dvodecenijske dominacije Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova. Bez predizborne auforije u srpskim sredinama

Prema istraživanjima javnog mnenja, pokret Samoopredeljenje, na čijem se čelu nalaze dva najpopularnija političara na Kosovu, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti očekuje između 40 i 50 odsto glasova, što ovom pokretu otvara prostor za prilično lagodno formiranje nove vlade.

"Za promene nam je potrebna većina u parlamentu", rekao je Kurti, aludirajući na prethodnu koalicionu vladu na čijem se čelu nalazio i koja se raspala pod pritiskom međunarodne zajednice i pandemije koronavirusa.

Kurti se, međutim, ne nalazi na listi Samoopredeljenja zbog presude iz 2018. godine, ali će njegova partija moći da ga kandiduje za mesto premijera.

Za analitičare u Prištini nema preterano puno dileme koja će politička opcija dobiti najviše glasova na izborima, posebno jer se Kurtijevi najveći politički rivali, Hašim Tači i Kadri Veselji nalaze u pritvoru Specijalnog suda za zločine OVK.

Suštinski, kosovski glasači se u velikom broju slučajeva ne slažu sasvim sa Kurtijevim političkim stavovima, ali se, istovemeno, čini da ta neslaganja imaju znatno manju težinu od želje da se, posle 20 godina, promeni odnos snaga na političkoj sceni.

Načelna podrška glasača Kurtiju, međutim, ne znači i da će Samoopredeljenje moći samostalno da formira vladu. 

Bez Tačija i Veseljija, Demokratska partija Kosova može da računa na oko 20 odsto glasova, što se čini nedovoljnim da spreči Kurtija i Vjosu Osmani da formiraju novu vladu.

U sličnoj situaciji nalazi se i nekada najmoćnija politička stranka. Demokratski savez Kosova, koji je izgubio dobar deo popularnosti onog trenutka kada je Vjosa Osmani odlučila da na izbore izađe na listi pokreta Samoopredeljenje.

Osmani je na prethodnim izborima dobila daleko najviše glasova od svih kandidata partije koju je osnovao Ibrahim Rugova, pa se očekuje da novi izbori budu, suštinski, samo nastavak sunovrata jedine stranke koja je na kosovskim izborima ikada osvojila više od 40 odsto glasova.

Vjosa Osmani, koja će biti kandidat za predsednika, najavila je da će nedeljni izbori predstavljati odlazak u političku penziju svih onih koji su oteli Kosovo.

"14. februara ćemo u političku penziju poslati sve one koji tvrde da glasovi građana ne odlučuju", rekla je Osmani na poslednjem predizbornom skupu u Prištini.

Nekoliko dana pred glasanje, Demokratski savez Kosova može da računa na podršku nešto manje od 20 odsto birača, pokazuju istraživanja javnog mnenja.

Haradinaj se nada ključnoj ulozi u sastavljanju nove vlade

U situaciji koja trenutno vlada na Kosovu, čini se da bi ključnu ulogu mogla odigrati Alijansa za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja koja već godinama uspeva da održi uticaj na oko osam odsto glasača.

Očekuje se da će plan za borbu protiv siromaštva, korupcije i dramatične nezaposlenosti biti ključni faktori na osnovu kojih će birači izabrati favorite.

Mada se pobeda Kurtijevog pokreta čini izvesnom, to ne znači i da će Samoopredeljenje uspeti da formira novu vladu, posebno zbog ozbiljnih rezervi koje prema njegovom političkom angažmanu gaje Sjedinjene Američke Države.

Amerika već godinama smatra Kurtija za nepredvidljivog političara, koji se u prošlosti isticao organizovanjem demonstracija protiv međunarodnih uprava, prvo UNMIK-a, a zatim i Euleksa.

U jednim od takvih demonstracija, pristalice Kurtijevog pokreta su 2013. godine napale američku ambasadorku u Prištini, posle čega ga je Stejt department opisao kao "kavgadžiju" i suštinski isključio iz ozbiljnih političkih kombinacija u budućnosti.

Zapadnoevropske države, pak, imaju znatno mekši stav prema Kurtiju, što je u priličnoj meri izbilo na videlo kada su evropske diplomate oštro protestovale zbog načina na koji je pala prethodna Kurtijeva vlada.

Bez predizborne atmosfere u srpskim sredinama

Predizborne atmosfere u srpskim sredinama gotovo da nema. Epidemija korona virusa učinila je da ni u jednoj srpskoj sredini nije bilo predizbornih skupova.

Srpska lista, Građanska inicijativa za Slobodu, pravdu i opstanak Srpski demokratski savez prijavili su kandidate za 10 poslaničkih mesta.

Dalibor Jevtić iz Srpske liste najavio je da će pre svega braniti nacionalne interese Srba sa ovih prostora, uz punu saradnju sa državom Srbijom i predsednikom.

"Ta saradnja je potreba kako zbog nas koji živimo ovde i naših interesa, tako i zbog toga da bi predsedniku Srbije omogućili u budućnosti da i on može da odbrani ono što se ovde može odbraniti, a to je život", rekao je Jevtić.

Izbori u nedelju biće osmi po redu od sukoba 1999. godine i peti, koji su raspisani pre isteka mandata parlamenta.