Čitaj mi!

Kina tako daleko, a ipak blizu - da li su na pomolu novi projekti i investicije u Srbiji

Protekla godina ostaće zabeležena i kao godina do sada najboljih odnosa Srbije i Kine. Od mosta Borča-Zemun, spisak zajedničkih projekata je sve duži. Kina se potvrdila i kao iskren prijatelj u epidemiji koronavirusa, a preko Eksim banke jedan je od najvećih kreditora.

Posle mosta Zemun-Borča i Koridora 11, Srbija i Kina zajednički na izgradnji toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, na rekonstrukciji dva termo-bloka i izgradnji novog u Termoelektrani Kostolac, a čak dve od tri trase pruge Beograd-Budimpešta rade kineske kompanije.

Prema podacima APR-a u prošloj godini, u Srbiji je poslovalo oko dve i po hiljade firmi sa većinskim kineskim kapitalom, koje zapošljavaju 18.000 radnika. 

"Srbija je negde ostala dosledna onoj svojoj politici četiri stuba, spoljnoj politici četiri stuba, koja se oslanja i na Brisel, ali i Moskvu i na Vašington i na Peking i nije čudno da kada nemamo konkretne datume i konkretne poteze sa strane EU da mi baštinimo ostala tri stuba koja nisu nužno Brisel", kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost. 

Prošle godine zabeležen je i istorijski maksimum u robnoj razmeni od tri milijarde dolara. Izuzev bakra, za ostalu robu prednost je ipak na kineskoj strani - trećina od 2,3 milijarde dolara ukupnog trgovinskig deficita. 

Strahinja Subotić, istraživač Centra za evropske politike smatra da mi imamo potencijala samo treba da znamo način na koji taj potencijal možemo da iskoristimo.

"Jedna od naših ideja jeste da se fokusiramo na provincije i gradove jer svaka provincija ili grad ima barem milion stanovnika i veličine je naše države, i mislimo da tu Srbija ima šansu da targetira njihovo tržište, to mikro tržište umesto makro tržišta cele Kine", istakao je Subotić. 

Zajednička izjava o uspostavljanju strateškog partnerstva iz 2009. godine, inače drugi po važnosti dokument u kineskoj diplomatiji i dalje je jedina koju je Kina potpisala sa nekom državom Zapadnog Balkana, istočne ili centralne Evrope i koja je van kluba najrazvijenijih zemalja.

Saradnja u svim oblastima 

Dalji razvoj kreće pokretanjem inicijative "Pojas i put" kojim je Kina jasno rekla da je zainteresovana za proširenje saradnje sa Srbijom u svim oblastima. To je potvrđeno i potpisivanjem Sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2016. kojim je Srbija apsolutno ucrtana na kineskoj mapi partnera u svetu. 

"EU smeta ne zbog toga što se ona oseća ugroženom kao takvom, već zbog toga što potencijalno može doći do prenošenja ne samo do nekih ekonomskih već do nekih političkih posledica", kaže Stefan Vladisavljev. 

"Mislim da je u interesu vlasti iz Beograda da pokažu i zbog same EU da je zapravo Srbija posvećena jednom transparentnom procesu kada je u pitanju saradnja sa trećim akterima i da na taj način pokaže da naša saradnja sa Kinom neće našteti našem putu ka EU", kaže Strahinja Subotić, istraživač.

Očekivanja analitičara 

Analitičari ocenjuju da će se srpsko-kineski odnosi nastaviti uzlaznom linijom i očekuju nove projekte, investicije i zajmove, pre svega u infrastrukturu i energetiku. 

"Tu pre svega mislim na zelene tehnologije. Kina je jedan od najvećih proizvođača solarnih panela na svetu i nesumnjivo da postoji prostor i za jednu saradnju koja bi bila i u interesu EU i u interesu nas", rekao je Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Ekonomsko odmeravanje snage Kine i Amerike neće se okončati sa novom američkom administracijom pa se mogu očekivati pritisci na druge države.

Sa druge strane, uprkos deklaraciji o strateškom rivalstvu procenjuje se da je Evropa na pragu potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma o evropskim investicijama u Kini, što pre svega ide na ruku Berlinu i Parizu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">