Poslanici o izveštajima nezavisnih institucija

Na dnevnom redu su izveštaji Zaštitnika građana za 2019.godinu, izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019.godinu i izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019.godinu.

Predsednik Državna revizorska institucija (DRI) Duško Pejović izjavio je da je u reviziji 2019. obuhvaćeno 29,2 milijarde dinara javnih nabavki i da je utvrđeno 2,82 milijardi dinara nepravilnosti, odnosno 9,7 odsto.

"Zaokruženo svaki deseti dinar u javnim nabavkama kod revidiranih subjekata ima neki od propusta meren prema proceduri koja je određena u Zakonu o javnim nabavkama", rekao je Pejović u Skupštini Srbije predstavljajući izveštaj DRI-ja za 2019. godinu.

On je dodao da se najviše događa da se u konkursnoj dokumentaciji određuju dodatni uslovi za učešće u postupku javne nabavke na kojoj je akcenat da se pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivali na portalu javne nabavke u propisanom vremenskom delu ili samom roku ili nisu objavljeni uopšte.

"Preuzimanje obaveza iznad odobrenja aproprijacije bila je ukupno 238 miliona dinara, i tu je reč uglavnom o lokalnim samoupravama", rekao je Pejović.

Predsednik DRI-ja je podvukao da je ta institucija za godinu dana pokrenula 301 prijavu, 256 prekršajnih za 272 lica, 12 za privredni prestup za 79 odgovornih lica, 33 krivične prijave za 22 odgovorna lica i ukupno 301 prijavu za 384 odgovorna lica.

Pejović je ocenio i da je nedovoljno uspostavljen efikasan, interni kontrolni sistem.

Kako je objasnio, kod 149 subjekata koji imaju obavezu uspostavljanja funkcije interne revizije. utvrđeno da je ona uspostavljena kod 64 subjekata, kod 17 subjekata je delimično uspostavljena, a kod 68 subjekata nije uspostavljena.

Poverenik:Informacije najviše traže građani,pa onda mediji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da je ije rekao da je u odnosu na 2018. godinu broj žalbi povećan za 60 odsto, a razlog tome je što je jedan tražilac informacija tražio podatke od svih prosvetnih ustanova u Srbiji.

On je primetio da se institut pristupa slobodnim informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri, navodeći da informacije najviše traže građani-pojedinci, pa tek onda udruženja građana, novinari, sami organi vlasti, političke strane i privredni subjekti.

Prema njegovim rečima, podnosioci zahteva najteže dolaze do onih informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i evidenciji o javnim sredstvima.

Marinović je kazao da se stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama nije bitno promenilo i da najveći broj žalbi dolazi zbog "ćutanja administracije".

Kako objašnjava, organ vlasti bi u određenom roku trebalo da se izjasni o zahtevu, pa samim tim može i da odbaci zahtev ili da delimično da odgovor, ali ukazuje da 50 odsto žalbi dolazi upravo zbog toga što odgovora nema.

"U strukturi žalbi o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 61 odsto čine žalbe protiv republičkih državnih organa i organizacija, a od toga četvrtina je protiv ministaratva i organa u njihovom sastavu", istakao je Marinović.

Kaže da je "izgovor" organa zbog čega ne dostavljaju podatke taj da je informacija poverljiva ili da bi njenim davajem bila ugrožena nečija privatnost. "Najčešće je to bez argumentacije", konstatovao je Marinović.

On je kazao da je u 2019. godini Poverenik izvršio 701 nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da je najčešći razlog za pokretanje postupka nadzora bila upotreba ličnih podataka, imena, prezimena i adresa nekih lica.

"Poslali smo na adrese raznih rukovalaca podacima 1.053 kontrolne liste na koje je odgovorilo 975 rukovalaca, 72 nisu. Na osnovu popunjenih lista izvršili smo procenu nivoa rizika obrade podataka o ličnosti", rekao je Marinović.

Poverenik je istakao da je važno da se usvoje izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i naveo da je dostavio i izmenu i dopunu postojeće Strategije zaštite podataka o ličnosti, usklađenu sa aktuelnim stanjem u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Pašalić: Više od 3.200 pritužbi Zaštitniku građana

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je  da je ta institucija primila više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, a najviše poteškoća u tom smislu imali su u imovinsko-ekonomskoj oblasti.

Pašalić je, podnoseći u Skupštini Srbipje izveštaj o radu institucije Zaštitnika u 2029, rekao da su se pritužbe građana najvećim delom odnosile na povredu prava na zaštitu imovine, pravo na dobijanje odluka u zakonskom roku, kao i pravo na poštovanje najboljih interesa deteta.

On je dodao da je u odnosu na prethodnu godinu povećan broj reagovanja Zaštitnika građana po sopstvenoj inicijativi u slučajevima za koje je informacije dobio putem medija.

Pašalić je naveo i da je u 2019. godini bilo nenajavljenih poseta mestima gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode u cilju, kako je rekao, odvraćanja državnih organa i službenih lica od bilo kakvog oblika mučenja ili bilo kod oblika zlostavljanja.

"Nacionalni preventivni mehanizam je u 2019. godini obavio 77 poseta u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode i osam nadzora nad postupcima prinudnih udaljenja stranaca, a sprovede su četiri posete u cilju praćenja postupanja prema izbeglicama i migrantima", rekao je Pašalić predstavljajući izveštaj za 2019.

Naveo je da je prvi put obavljeno 16 poseta vojnim objektima, odnosno prostorijama za izvršenje disciplinskih mera koje se sastoje u zabrani udaljenja iz posebnih prostorija u vojnom objektu.

Kaže da je u radu posebnu pažnju posvetio osobama sa invaliditetom i starima, Romima i LGBT populaciji.

"Uputili smo brojne preporuke za unapređenje rada organa javne uprave kako bi se uklonile prepreke sa kojima se ove ranjive grupe i dalje susreću", rekao je Pašalić.

On dodaje da se bavio i visokim tarifama javnih izvršitelja koja su ugrožavala egzistencijalnu sigurnost građana, kao i moguće zloupotrebe.