Izbori u Beogradu, prva ili poslednja šansa za opoziciju

Uzeti glavni grad oduvek je bio dokaz političke snage. Kada negde u regionu ili Evropi opozicija pobedi u glavnom gradu, i srpska opozicija sebi poželi isto. Nakon kampanje bojkota, deo opozicije poručuje da je njihov glavni cilj uzeti Vučiću Beograd. Međutim, SNS posle svakih izbora kao da puca od političke snage, a Aleksandar Vučić otkloni svaku neizvesnost.

"Neizvesnost ne postoji zato što izborni uslovi nisu normalni, ako budu normalni, i te kako će stvar da se promeni. Dok god su izborni uslovi kao u junu, nema nikakve neizvesnosti. Naravno da će pobeđivati predsednik Vučić i u Beogradu i na Vračaru, u regularnim izbornim uslovima stvar se potpuno menja, tada sve zavisi od nas, više ne zavisi od Vučića", kaže potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš.

U SNS-u ne očekuju bilo kakvu promenu u Beogradu 2022. Na izborima 2018. SNS je osvojio 366.000 ili 45 odsto glasova. A predsednik Srbije i lider SNS-a tada je poručio da su naprednjaci u glavnom gradu ostvarili najbolji rezultat ikada.

"Po mom mišljenju 2022. SNS će ostvariti plebiscitarnu podršku naroda, zato što imamo rezultat, kad vam neko ostavi budžet sa nešto malo više od pola milijare evra 2012. godine, a da vi danas imate budžet od 1,2 milijarde evra i da možete da finansirate sve moguće projekte u Beogradu. To onda pokazuje da ste vodili odgovornu politiku i da narod u to veruje, i da ne govorimo o tome da smo jedini u Evropi koji smo uspeli da otvorimo kovid bolnicu i da ćemo pokazati da ćemo pobediti ne samo 2022. godine na izborima, nego i mnogo ranije, i taj kovid", smatra narodnik poslanik SNS-a Đorđe Todorović.

Inicijativa "Ne davimo Beograd" nastala je kao lokalni politički pokret. Ipak, na izborima pre dve godine nisu prešli cenzus. Inicijativa je sada bojkotovala junske izbore, a nedavno je potpisala sporazum o saradnji sa strankom Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića. Radomir Lazović iz Inicijative rekao je: "Nema bolje osobe za gradonačelnika Beograda od Dobrice Veselinovića."

Na pitanje da li to znači da su rekli - zbogom bojkotu, Dobrica Veselinović odgovara: "U izbornim uslovima i stanju u medijima se ništa nije promenilo, tako da naša odluka ostaje ista. S druge strane, postoje pokazatelji i incijative da bi moglo da dođe do pregovora, jer je ova situacija neodrživa, očekujemo neko pomeranje u narednom periodu i u skladu sa tim ćemo doneti odluku."

Bojkot ili izlazak na beogradske izbore?

Neki od čelnih ljudi Narodne stranke Vuka Jeremića pre dve godine bili su na veoma šarenoj listi Grupe građana "Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju". Kandidati za odbornike tada su bili Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović, Nikola Jovanović, Zdravko Ponoš.

U međuvremenu je nastala Stranka slobode i pravde, pa Savez za Srbiju, pa, umesto Saveza, Udružena opozicija Srbije. Mada je njen deo, Narodna stranka poručila da od sada nastupa sama.

U septembru ove godine Vuk Jeremić je vojnički trijumfalno na Tviteru zapisao: "Predsedništvo stranke je donelo odluku da pripreme za oslobađanje Beograda na izborima 2022. poveri potpredsedniku stranke, generalu Zdravku Ponošu. Ne bih bio u cipelama onih na suprotnoj strani".

Na pitanje da li to znači da je Narodna stranka odustala od bojkota i da ide na beogradske izbore, Ponoš odgovara: "Mi nismo ni proglasili bojkot tih izbora, mi smo bojkotovali junske izbore, samo smo rekli da ne bismo isključili da se tako nešto dogodi ukoliko ne bude uslova, a jasno je koji su uslovi. Ne, ja nisam kandidat za gradonačelnika, ja sam dobio zadatak da pripremim te izbore, ako na njih izađemo. Kasno je da se se spremamo dan uoči bitke, to je Vuk rekao. Mi se spremamo kao da ćemo izaći, ako uslovi dozvole. Uslovi nisu novi, to smo mi tražili i za izlazak na izbore u junu - to je pre svega medijska slika, ovaj razgovor koji vodim s vama je korak u dobrom smeru, bilo bi dobro da opozicija češće ima priliku da nešto kaže, to je svakako jedan od bitnih uslova. Zatim, da nema zloupotrebe državnih resursa, ne bi valjalo da vladajuću listu vodi predsednik države, izbori bi trebalo da budu razdvojeni, potpuno je neprihvtaljivo da predsednik bude nosilac i za predsednika, i na parlamentarnim izborima i beogradskim i u Mrduši Donjoj, gde već", kaže Ponoš.

Đorđe Todorović iz SNS-a odgovara: "Ako govorimo o bojkotu, pa znaju, i oni su toga svesni, da je to šuplja priča, i setite se samo da su 2020. izašli na izbore prikriveni, kao vuk u jagnjećoj koži, sa svojim firmama na Starom Gradu i Vračaru, i imali su priliku da vide da ih narod neće, imali su priliku da vide da to što viču, skaču, lome saobraćajne znake ne može da ih kvalifikuje da vode Beograd i Srbiju. U tom smislu, te najave bojkota otpadaju i kada govore o izbornim uslovima u Beogradu i Srbiji, pa oni su nikad bolji. A ja vas da pitam da li vi mislite da oni stvarno neće izaći u Beogradu na izbore? Ja mislim da hoće, i to ih motiviše budžet od 1,2 milijarde evra, dva i po puta veći nego 2012. odnosno 2014. godne. Neće oni izaći na izbore ni u Babušnici, ni u Arilju, ili u Alibunaru, ali u Beogradu hoće", ističe Đorđe Todorović.

Šapić zajednički kandidat za gradonačelnika?

Srpski patriotski savez imao je cilj da menja stvari, ali nakon osvojenih devet odsto glasova to neće moći - rekao je te 2018. Aleksandar Šapić. Ipak, možda će predsednik opštine Novi Beograd stvari moći da menja 2022. Sada je njegova partija deo vlasti u republici, a politička čaršija već govori da će on biti zajednički kandidat za gradonačelnika Beograda ispred SNS-a, SPS-a i SPAS-a.

"Nismo o tome još razgovarali, i ti beogradski izbori doći će na red za godinu i po dana, ne isključujem mogućnost razgovora na tu temu, ali sve što bih vam rekao danas, ne bi bila istina", kaže za RTS Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd i lider partije SPAS. Šapić ističe da o beogradskim izborima nije razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali dodaje da suština jeste da uvek imate najkvalitetnijeg kandidata za posao za koji se preporučujete.

"Ja sam uvek govorio da najviše mogu da doprinesem u lokalnoj politici, na kraju krajeva i danas sedim ovde u Opštini Novi Beograd, ne sedim u Vladi, iako je SPAS sastavni deo aktuelne vlasti na republičkom nivou, jer stvarno mislim da, ukoliko želite odgovorno i ozbiljno da se bavite ovim poslom, treba i sebe građanima da preporučujete na mestima gde imate najviše znanja i iskustva i gde možete da doprinsete najviše. Ja stvarno mislim da u lokalnoj politici mogu da doprinesem, zbog svega ono što sad do sada uradio, tako da ja tu do sada stav nisam puno promenio", ističe Šapić.

Šta se sve desilo u srpskoj politici za dve godine 

Jednom je neko rekao da na ovim prostorima istorija radi punom parom. Na mikro primeru beogradskih izbora može se videti kako je politika radila i šta se sve promenilo za samo dve godine. Pre dve godine na beogradskim izborima ispod cenzusa ostala je zajednička lista Demokratske, Socijaldemokratske i Nove stranke, a lider demokrata Dragan Šutanovac podneo je ostavku. Na izbore su tada zajedno išli pokret Dveri i Dosta je bilo, a u Dverima je tada još bio i Srđan Nogo.

Dragan Đilas 2018. suštinski se vratio u politički život Srbije sa osvojenih 154.000 glasova, ili nešto više od 18 odsto. A listu grupe građana koju je vodio podržali su Sergej Trifunović, Saša Janković, Duda Ivković. Na listi za odbornike bili su, između ostalih, današnji lider PSG-a Pavle Grbović, lideri Građanskog demokratskog foruma, Jelena Anasonović, nekadašnja članica pokreta "Jedan od pet miliona", profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković, pisac Dragan Velikić, reditelji Zdravko Šotra i Janko Baljak, glumac Nikola Đuričko. Šta je sada strategija opozicije, više kolona ili jedna?

"Naš stav je da svakako ne treba praviti nepricipijelne koalicije, mislim da će se praviti neke saradnje na osnovu ideologije, i programa, mislim da cilj treba da bude povećanje izlaznosti, da se ne izgubi nijedan glas, i da se građanima ponudi nešto za šta će oni da glasaju, a ne samo da budu protiv nečega", smatra Dobrica Veselinović iz Inicijative "Ne davimo Beograd" koja je pre dve godine imala svoju listu.

Zdravko Ponoš ne vidi da je problem ako se izađe i u više kolona. "Ali ako se dogovorimo da je to način na koji se najbolje zbrajamo i dogovorimo se koji je najbolji način da ova vlast ode", smatra Ponoš.

Kraj saveza Jeremića i Đilasa?

Ovih dana došlo je do zaoštravanja odnosa između Stranke slobode i pravde Dragan Đilasa i Narodne stranke Vuka Jeremića, nakon što je SSP, zajedno sa Sindikatom "Sloga" i Pokretom za preokret formirao zaseban odbornički klub u skupštini Beograda. A potom je svoj klub osnovala i Narodna stranka. Pojedini mediji već pišu o kraju političkog saveza između Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Ipak, Zdravko Ponoš kaže da to nije bio nikakav politički savez, već su Narodna stranka i Stranke slobode i pravde imali jednu formu saradnje koja će se nastaviti.

"Nije tajna da mi u Beogradu imamo problem u funkcionisanju, ja sam zato i dobio ovaj posao poverenika za Beograd i to je bilo povezano sa nekim nivoom nepoverenja između SSP-a i Narodne stranke", kaže Ponoš, a na pitanje, da li to onda znači da na eventualne izbore 2022. izlaze bez SSP-a, potpredsednik Narodne stranke kaže: "To svakako ne znači to, naš glavni kriterijum da bismo s nekim sarađivali je da se kvalifikovao, tako što nije izašao na junske izbore, da je držao reč, SSP jeste držao reč, videćemo šta vreme nosi. Ali oni su prošli taj test, čak i neki koji su izašli na izbore, a nisu slagali, već su od prvog dana rekli da treba ići na te izbore. Ja nijednog momenta nisam doveo u pitanje iskreni opozicioni stav Dosta je bilo ili Zorana Živkovića, iako oni nisu bili s nama u tom frontu kad je trebalo da budu. Ali svakako nećemo sarađivati sa onima koji su bili s nama, a onda su u poslednjem momentu promenili odluku i izašli na izbore - da su prošli malo bolje danas bi sedeli u vladi verovatno kao Šapić", smatra Ponoš.

Beograd na vodi, tačka razlikovanja vlasti i opozicije

Stranke koje su bojkotovale izbore u junu nisu donele jedinstvenu odluku da li će ići na izbore u Beogradu. Ali, taj deo opozicije do sada je uglavnom bio jedinstven u kritici politike koja se vodi u glavnom gradu. Jedna od stvari koja je bila i najviše kritikovana, a kojom se vlast najviše hvalila bio je Beograd na vodi.

"Da obećanja ispunjavamo golim okom danas možete da vidite na primeru realizacije projekta Beogada na vodi, što je inače ideja Aleksandra Vučića. Primetili ste da su govorili prethodnih godina da je to jedina najobičnija fantazmagorija, da će onog trenutka kad oni dođu na vlast sve to porušiti. A znate zašto - jer ih žulja to što smo promenili suštinski sliku našeg grada, što je Beograd danas daleko moderniji nego što je ikada pre bio", ističe Đorđe Todorović, poslanik naprednjaka.

Na pitanje da li će "Ne davimo beograd" rušiti Beorad na vodi ako dođu na vlast, Dobrica Veselinović odgovara: "Treba preispitati taj ugovor, treba videti koje su mogućnosti za saniranje štete koje je Beograd na vodi naneo i vratiti taj deo građanima pošto je on oduzet od njih. Mislim da je to u ovom trenutku neozbiljno reći da je moguće srušiti toliki broj kvadrata, ne treba raditi ništa tako destruktivno", kaže Dobrica Veselinović.

Predsednik opštine Novi Beograd kaže da je on jedan od onih koji nije verovao da će Beograd na vodi biti izgrađen. "Podržao sam raščišćavanje te lokacije jer je ona iziskivala raščišćavanje, ali nisam verovao da će biti ovakav kakav jeste, to je bila moja loša procena, sada vidim da jeste jedan lep deo grada, a ja to tada nisam verovao", ističe Aleksandar Šapić.

"Ja nisam od onih koji će reći da Beograd na vodi treba srušiti, nisam tamo odlazio, ali verujem da je lepo", kaže Zdravko Ponoš. "I sve što se izgradi ne treba da se ruši, ali ima par stvari koje moraju da se ispitaju, kako to da je nešto što je zajednička imovina na čudan način dato stranom investitoru, ima tu stvari koje zaslužuju da se razjasne, da je ovaj grad ostao bez železničke stanice. Sad kad je sagrađeno, verovatno će biti dobro, ali ostaje ta gorčina", ističe Ponoš. 

Dosta se raspravlja i o spomeniku Stefanu Nemanji i kako Beograd danas izgleda. Kad je reč o spomeniku Stefanu Nemanji, predsednik partije SPAS navodi: "Svaka vlast ostavlja iza sebe neke svoje legate, ja mislim da je dobro da se napravi spomenik, sada da li on treba da izgleda ovako ili onako, to je na kraju krajeva na aktuelnoj vlasti da oceni. Meni nije ružan, da li je mogao da bude bolji, mislim da jeste, ali celokupan taj deo, način na koji je sređen, motiv zbog čega je stavljen, sama osoba kojoj je spomenik stavljen, zaslužuje da bude tamo." 

"Apsolutno mu tu nije mesto, i u tom obimu", smatra Dobrica Veselinović. "U krajnjoj liniji njegova grandioznost je samo paravan za ugovor koji još nismo videli, mi imamo spomenik za koji ne znamo koliko košta, o kome nismo pričali da li treba da bude tu", navodi jedan od čelnika inicijative "Ne davimo Beograd".

Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš veruje da bi Beograd izgledao bolje da ga vodi sadašnji formalni gradonačelnik. "Jer on i dalje izgleda kao pristojan čovek, ali koji se nije snašao, ovaj čovek koji je izigravao gradonačelnika, bojim se da nije povukao nijednu pozitivnu emociju građana ovog grada, ljudi mu ne veruju, korupcija je očigledno problem, on ne uliva nadu da toga nema", smatra Ponoš.

"Suština je ta da su nam Beograd ostavili krhk, bez budžeta, da je danas dva i po puta veći nego što je bio, i iz tog budžeta mi danas finansiramo velike infrastrukturne projekte i mi ćemo izgraditi i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, izgradićemo i kanalizaciju na levoj obali Dunava i odsanjaćemo još jedan san i rešiti u potpunosti obilazanicu oko Beograda, san koji traje 30 godina", ističe poslanik naprednjaka u Skupštini Srbije Đorđe Todorović. Ističe da je za naprednjake najvažnije što se rešavaju suštinski problemi u Beogradu. "U narednom periodu ćemo ostvariti snove, o kojima smo maštali pre ravno 50 godina. Na naslvnoj strani Večernjih novosti iz decembra 1970. piše „Beograd dobija metro" - dakle ravno 50 godina mi sanjamo san o metrou i mi sada, mi smo potpisali ugovor, obezbedili sredstva i mi ćemo izgraditi taj metro i taj san će postati naša realnost", navodi Todorović.

Izbori u Beogradu - jedina politička neizvesnost u Srbiji?

Prethodni izbori u Beogradu održani su odvojeno od ostalih izbora u republici. U međuvremenu u proleće je redovan termin za predsedničke izbore, a predsednik države najavio je i mogućnost da bi do 2022. mogli da budu održani i parlamentarni izbori. Opozicija traži razdvajanje gradskih izbora. A Vlast odgovara da su takvi zahtevi još jedan izgovor opozicije. Šta možemo očekivati 2022?

Dobrica Veselinović iz inicijative "Ne davimo Beograd", veruje da su rezultati bojkot kampanje i izlaznost u Beogradu na junskim izborima pokazali da postoji većina građana koa se ne slaže sa trenutnom situacijom u gradu. Ponoš veruje, da „uz koliko toliko regularne uslove, opozicija ima šansu da napravi dobar rezultat i dobije izbore, dok je Đorđe Todorović uveren da će SNS osvojiti plebiscitarnu podršku 2022. godine.

"Videćemo sa kim će SNS ići u koaliciju, ko će biti kandidat, ko će biti kandidati sa druge strane, biće bitno ko će personifikovati te kampanje, jer narod uvek želi da vidi kroz koga ko će da budu ti predstavnici aktuelnih političkih stanka", kaže predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, ali dodaje da je SNS u poslednjih nekoliko godina dobro vodio Beograd.

Beogradski izbori možda mogu da vrate optimizam opoziciji. Ali, mogu i da sahrane njihovu nadu u skorije promene. Za razliku od nekih drugih izbora, pripreme za ove izbore već su počele. Da li će Beograd 2022. godine, posle dužeg vremena, gledati neizvesnu izbornu noć?