Švedski poslanik objašnjava zašto Vašington, Beograd i Priština zaslužuju Nobelovu nagradu

Ovaj 52-godišnji poslanik sa zapada Švedske više od 20 godina je aktivni političar, u više navrata poslanik, nekada vladajuće partije, sada opozicione – Demohrišćanske.

Jednim tvitom pre pet dana skrenuo je pažnu medija u regionu, ali i preko Atlantika. Za RTS u Stokholmu pojašnjava predlog svoje nominacije za Nobelovu nagradu za mir.

"Ja sam bio u Parlamentu od 1999. do 2002. Tada je Švedska primila dosta izbeglica, sa obe strane. Već tada sam sretao dosta ljudi koji su došli sa Balkana. Nastavio sam da pratim ovo pitanje narednih 20 godina, ali uglavnom iz švedske perspektive", kaže Jakobson. 

Poručuje da je sretao ljude koji žive u Švedskoj. Ima među prijateljima i i Albance i Srbe i rođake koji su Srbi. 

"Za mene je bilo važno da uložim različite predloge u parlamentu Švedske koji bi doprineli tome da ekonomija na celom Balkanu funkcioniše bolje. Tako da smo imali predlog za Kosovo, da bi trebalo da ima bezvizni režim sa Evropom", ističe poslanik u švedskom parlamentu.

Veruje da je ideja sa biznisom ono što je napravilo skandinavske zemlje veoma jakim. 

"Ljudi koji znaju skandinavsku istoriju znaju da smo 700 godina imali ratove na svakih 30 godina. Svakih 30 godina i tako 700 godina, imali smo ratove jedni sa drugima. Poslednjih 200 godina nismo imali nijedan rat u Skandinaviji", naglašava Magnus Jakobson. 

Poručuje da je poenta ekonomija, zajednička kultura, zajednički odnosi, to je skandinavska ideja koju hoće da istakne. 

"Kada sam video one predloge, one dokumente, bio sam vrlo srećan. Pomislio sam, kada ljudi počnu da ekonomski sarađuju i putuju, tada učvršćuju mir", zaključuje Jakobson.