Šta je potpisano u Ovalnom kabinetu – i ko se gde potpisao

Šta je u Ovalnom kabinetu potpisano, ali i ko se gde potpisao tema je – ne samo u Srbiji. Američki novinari su o tome pitali Trampovog izaslanika Ričarda Grenela, pošto im je on prethodno održao lekciju o nerešenom kosovskom konfliktu.

Na pitanje da li su ovaj sporazum međusobno potpisali predstavnici Beograda i Prištine ili su ga potpisali sa SAD, Grenel je odgovorio da su "potpisali sporazum da će raditi zajedno na normalizaciji ekonomskih i trgovinskih odnosa", i dodao da je sve isto u sporazumu koji su potpisali pojedinačno, svako svoj, Vučić i Hoti, osim poslednje tačke o Izraelu.

Grenel je precizirao da je Tramp potpisao na oba dokumenta pismo o namerama da će oni (Beograd i Priština) raditi zajedno na sprovođenju tog sporazuma, a ne da su Vučić i Hoti potpisali sporazum sa SAD.

Dodatno danas pojašnjava i Ivica Dačić:

"Ne postoji sporazum koji je potpisan od strane Vučića i Hotija, postoje odvojeni sporazumi, odvojen tekst koji je potpisala naša strana i njihova strana, tako da nikakav dokument sa Kosovom nije potpisan", kaže Dačić.

U jednoj tački različiti, nazvani su "Ekonomska normalizacija". Do nje vodi, pored ostalog, primena sporazuma o auto-putu i pruzi Beograd-Priština, zajedničko upravljanje prelazom Merdare, uzajamno priznanje diploma, a ako pitate ekonomiste - najpre pristupanje mini-Šengen zoni.

Glavna i odgovorna urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić kaže da ono što mi možemo na Zapadnom Balkanu to je da imamo korist odmah od "mini Šengena". 

"U smislu da otvorimo međusobno granice, da uklonimo barijere, jer mi ne možemo da naše zemlje da spakujemo i da ih premestimo u Skandinaviju ili neki drugi deo sveta. Mi smo tu gde smo", kaže Nikolićeva.

Do bolje ekonomije preko politike 

Neke tačke dokaz su da se do bolje ekonomije mora i preko politike. Priština je pristala da godinu dana ne traži članstvo u međunarodnim organizacijama, Beograd da isto toliko ne vodi kampanju za povlačenje priznanja.

Generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković govoreći o moratorijumu od godinu dana na kampanju priznanja, odnosno povlačenja priznanja Kosova, kao i da li je time samo pitanje priznanja odloženo kaže da ćemo to videti, jer to se može gledati i da je pitanje otpriznavanja odloženo.

"SAD su bile glavni protagonista tzv. kosovske nezavisnosti, mi danas dolazimo u situaciju da srpski predsednik postiže sporazum sa predsednikom SAD koji se tiče KiM, a koji nije na štetu Srba", ističe Selaković.

Potvrđuje tačka 11 kojom se strane obavezuju na poštovanje slobode veroispovesti, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se tiču SPC.

U pregovore dve strane unete su i novine. Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka ističe da je politički deo kao da je pisan za kampanju za američke predsedničke izbore, jer sadrži odredbe koje nisu bile uobičajene za dosadašnje pregovore kao što su iskazivanje stava prema Hezbolahu, prema državama koje imaju kriminalizovanu homoseksualnost, itd.

Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga

Američki pečat je i zabrana upotrebe 5G opreme i diverzifikacija nabavke energenata. Premijerka Ana Brnabić tvrdi - nije okretanje leđa istočnim partnerima.

"Nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromitujemo našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom. Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga", naglašava Brnabić.

Tačka o Izraelu jedina se razlikuje u dva dokumenta. U prištinskom, Kosovo i Izrael pristaju na međusobno priznanje, u srpskom Beograd pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu, a do 1. jula 2021. i ambasadu. 

Izraelski premijer se odmah zahvalio, dok je palestinski ambasador saopštio da to šteti pravima palestinskog naroda na Jerusalim, a potencijalno i prijateljstvu sa Srbijom.

"Ovi dogovori nisu samo deo spoljne politike, one su i deo politike SAD, da budemo otvoreni i jasni. Da li će do toga doći, šta i kada, čuli ste i predsednika da će i ovi naši postupci zavisiti od naših odnosa sa Izraelom i razvoja saradnje", kaže Ivica Dačić. 

Iako se u 16 tačaka ne pominje jedini posrednik u dijalogu - EU, američki izaslanik kaže da su im koraci usaglašeni i da zajedno sa Unijom rade na rešenju. 

Dve delegacije iz Vašingtona, idu u Brisel gde sledi sastanak na najvišem nivou.