Nastavak dijaloga Beograda i Prištine, Vučić i Hoti sastaju se u Briselu

Sastanak Vučića i Hotija trebalo bi da počne u 16.00, najavili su iz Evropske komisije.

Domaćini sastanka su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj i specijalni predstavnik za dijalog i Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.

Agendom je predviđeno da Borelj javnosti uputi saopštenje pre početka sastanka, dok će Lajčak svoju izjavu dati po okončanju sastanka.

Zbog epidemije koronavirusa, medijima nije omogućen ulazak u zgradu EU u kojoj se sastanak održava.

U Evropskoj uniji sastanak predsednika Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija ocenjuju kao važan prvi korak u obnovi pregovora.

Plan Brisela je da se dijalog vodi na dva koloseka: jedan posvećen finalizaciji i primeni svih potpisanih sporazuma, a drugi radu na sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Uoči odlaska u Brisel, srpski predsednik poručuje je poručio da će se boriti za interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

"Dve su ključne teme koje će sutra biti na dnevnom redu: to su nestale osobe i interno raseljena lica, kao prva tema. Druga tema, ekonomija i bolja ekonomska saradnja, bolji protok robe, kapitala, ljudi i usluga. Mi smo se pripremili za tu temu. Vidim da se pripremaju i Albanci, pošto dobijam sve izvode iz albanske štampe, tako da gledamo šta tu možemo da uradimo. I borićemo se, to je ono što mogu ljudima da kažem i ljudi to znaju. Borićemo se za interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to je naš cilj, to je naša obaveza, to je naš posao", rekao je Vučić u sredu.

Hoti se u sredu, uoči sastanka sa Vučićem, u Briselu sastao sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, a teme razgovora bile su pandemija koronavirusa i vizna liberalizacija za stanovnike Kosova.

Dijalogu u Briselu prethodio je video-samit održan u nedelju, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i franuskog predsednika Emanuela Makrona.

Dve strane poslednji dijalog su vodile 2018. godine, nakon čega su razgovori obustavljeni pošto je Priština u novembru te godine uvela taksu na srpsku robu od 100 odsto.