Srbija zahtev za članstvo u EU podnela pre 11 godina, može li da postane članica za četiri

Posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da bi Srbija do 2024. mogla da završi pregovore, a dve godine kasnije i postane članica Evropske unije - postavljaju se dva pitanja: može li Srbija ovim tempom da postigne sve, i kakav signal Unija daje neotvaranjem nijednog poglavlja u prvoj polovini godine. Analitičari kažu da je za ubrzanje procesa neophodna politička volja obe strane.

"Verujem da na kraju mandata sledeće, tj. ove vlade koju ćemo sada da formiramo, možemo da završimo pregovore o članstvu sa EU. To znači do kraja 2024. godine, što znači da bi bilo realno da do kraja 2027. postanemo članica EU", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Iako je posle ove izjave, kao hladan tuš došla vest da Srbiji neće biti otvoreno poglavlje 2- optimizma ima, ne samo kod predsednika države. Poznavaoci ga baziraju na listi država koje su bile za otvaranje.

Među njima je Francuska, sa do sada najčvršćim stavom da su Uniji potrebne unutrašnje reforme pre proširenja. Zaokret, smatra se, ne dolazi slučajno.

"Mislim da EU razmišlja geostrateški u ovom trenutku i vidi da taj prazan prostor koji ona ostavlja na neki način drugima, da drugi ulaze u taj prostor. Sve više prisustvo Kine, Rusije u Srbiji i oni shvataju da to njima u suštini ne odgovara", navodi Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije.

Povoljna po srpske integracije mogla bi da bude i borba oko posredovanja u dijalogu Beograda i Prištine.

"Odavno nisam video ovoliki rivalitet između EU i Amerike. EU je uvek bila neka vrsta podređene strane, a sada se bori da pokaže SAD da ona neće dozvoliti da se problemi na njenom tlu rešavaju van Unije i to je jedna novina", dodaje Zečević.

Primer Slovačke pokazuje da je sve moguće

Uprkos pozitivnim signalima iz Brisela, pitanje je da li Srbija može u naredne četiri godine da završi posao započet još 2009. godine, kada je podnela zahtev za članstvo. Od 2015. do danas otvorila je 18 od ukupno 35 poglavlja, privremeno zatvorila samo dva.

"Ne treba mnogo matematike da bi se izračunalo da sadašnjim tempom pregovora, oni ne mogu da se završe u doglednoj budućnosti i da je potrebno drastično ubrzanje pregovora da bi oni bili završeni do 2024. Je li tako nešto ipak izvodljivo - treba se setiti da je sama Evropska komisija Junkerova rekla da je to moguće, dala je prvi put rok da bi Srbija do 2025. mogla da postane članica Unije", napominje Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela.

Primer Slovačke pokazuje da je sve moguće - za dve godine je otvorila sva poglavlja, za još dve ih zatvorila. Za takvu dinamiku potrebna je politička volja obe strane.

"To što je govorio predsednik nije nerealno, za to postoji strateška osnova. Unija je sa svoje strane uradila što je do nje. Ja sam sigurna da EU već danas spremna da primi državu koja je demokratska, koja ima razvijene institucije koje garantuju primenu prava koje mogu da dokažu da se efikasno bore protiv kriminala i korupcije i koje su na određenom ekonomskom nivou. Ko ne bi primio takvu državu", kazala je Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU.

Koliko su pomenute stavke Uniji važne pokazuje stav sedam članica - otvaranje poglavlja o slobodi kretanja radnika nisu podržale zbog nedostataka i kašnjenja u reformama u oblasti vladavine prava.