Kakvi slogani privlače glasače

Parlamentarni izbori biće, prema najavama, održani 26. aprila. Dok se čeka da budu i zvanično raspisani, neki su već krenuli u osmišljavanje naziva koalicija i slogana za kampanje.

Trka za idealnom rečenicom ili sloganom koja bi mogla da donese glas više je počela. Političke stranke, koalicije i grupe građana u potrazi su za autentičnim, drugačijim i jedinstvenim imenom, kojim će se predstaviti na predstojećim parlamentarnim izborima. Neki su već izneli predloge poput Metle i Zvona.

"Prva asocijacija kod tih naziva ne mora da bude politička. Ona prvenstveno, u prvom efektu, mora da bude interesantna, da privuče pažnju na sebe, a naročito ako nema neku direktnu političku poruku. Sekundarno, asocijacije koje se nastavljaju koje treba da pruže biraču poruku koja se šalje, ona ima na taj način holistički efekat. Mogu da pogode suštinu", kaže Miljan Premović, marketinški stručnjak.

"Meni se čini da tzv. kreativni nazivi izbornih lista sada i nekoliko godina pre su reakcija na činjenicu da vi ne možete da računate na dobru reakciju birača na vaše ime i to je zapravo razlog zašto se poseže za nekim imenima", kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a.

U 30 godina dugom višestranačkom sistemu bilo je različitih naziva koalicija i stranaka – Velika rokenrol partija, Narodna računarska stranka, Zapis, Božur, a pre četiri godine političkoj sceni pridružila se i stranka Sarmu probô nisi. Uspeh takvih ideja bio je različit. 

"Mi imamo jedan veoma dobar, efektan i zanimljiv naziv kao što je bio slučaj s pokretom Dosta je bilo 2016. godine, koji je napravio dobar rezultat i osvojio šest odsto glasova. Imali smo i Nijedan od ponuđenih odgovora koji je na neki način i obmanuo građane i došao do poslaničkih mandata", rekao je Klačar.

Međutim, kaže Klačar, mnogo je veća lista različitih kreativnih i duhovitih lista koje su ostale samo na tome i nikada nisu dobile priliku da postanu aktivni akteri na političkoj sceni. 

Za smešnim, zanimljivim i drugačijim imenima jednako posežu i male i velike stranke, kažu stručnjaci.

"U Hrvatskoj je to bila koalicija Kukuriku, koja je okupljala velike i značajne stranke. Oni su želeli da pošalju poruku da to treba da bude novo bušenje, kukuriku je novi dan i što je očigledno imalo uspeh kod njihovih birača", kaže Premović.

A uspeh u npr. Švedskoj je postigla stranka Paje Patka, koja nikada zvanično nije registrovana, ali je njen osnivač na izborima dobio više od 1.500 glasova zahvaljujući mogućnosti da birači na listiću sami dopišu svoju željenu stranku.

U Poljskoj je stranka Piva 1991. osvojila čak 16 mesta u nacionalnom parlamentu. Dok su u Velikoj Britaniji ostale upamćene stranka MP3 Party ili npr. Stranka otmenog oblačenja.

broj komentara 0 pošalji komentar