Dačić: Svetu se mora reći istina o stradanju Srba

Svetu se mora reći istina o stradanju Srba, jer je i ćutanje o zločinima – zločin i druga viktimizacija žrtava, istakao je prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

Dačić je, povodom otvaranje prvog segmenta izložbe "Istina o Jasenovcu", koja će početkom godine biti prikazana u Njujorku, rekao da nije bitno ko su najveće žrtve i da je obaveza svih da učine sve da se zločini nikada ne zaborave kako se ne bi ponovili, posebno u eri kada se zločini ne samo negiraju već i opravdavaju.

Na otvaranju segmenta izložbe srpske akademske dijaspore o Jasenovcu i potpisivanju saradnje srpske i jevrejske zajednice povodom 75 godina od osnivanja tog ustaškog logora, Dačić je rekao da je to skroman doprinos sveopštim naporima na sprečavanju revizije istorije i na zaštiti sećanja na sve srpske žrtve 20. veka, a posebno na jasenovačke velikomučenike.

"Susret istoričara Grajfa, Litučija i Knuta Toresena sa Emirom Kusturicom dao je dodatni impuls bližem povezivanju ne samo ličnom, već i institucionalnom. Naime, biće potpisan istorijski Memorandumi o razumevanju Andrićevog instituta i Instituta za Holokaust iz Tel Aviva i Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Instituta za uporedno pravo i Etnografskog instituta SANU, za početak", rekao je Dačić.

Dodao je da će biti otvorene grupe i katedre za izučavanje Holokausta i genocida u Jugoslaviji 1941–1945. godine, pa će u Beogradu i Andrićgradu biti održavane i svetske konferencije u toj oblasti već od sledeće godine.

Dačić je naglasio da je skup misija očuvanja tekovina čovečanstva i univerzalnih vrednosti svih naroda sveta i ima za cilj umrežavanje slobodoljubive avangarde i intelektualne elite.

"Saveznici su u Drugom svetskom ratu odneli vojnu pobedu, ali postavlja se pitanje 75 godina nakon početka Drugog svetskog rata da li je 1945. godine dobijena i bitka protiv fašistoidnih ideologija, poput nacizma i ustaštva, koje su bile tamnice naroda i fabrike smrti sa brojnim mučilištima i logorima istrebljenja", naglasio je Dačić.

"Pokušaji revizionizma poziv na buđenje" 

Prema njegovim rečima, pokušaji revizionizma su "poziv na buđenje" i poziv na podizanje svesti o opasnostima restauracije fašistoidnih ideologija u vreme uznapredovalog tehnotroničnog društva i velikog uticaja društvenih mreža i intenziviranja migrantske krize u Evropi.

Šef srpske diplomatije je rekao da svakako taj skup neće promeniti svet niti će uspeti da iskoreni mračne ideologije kojima je, nažalost, i danas bremenit svet, ali ideja svih učesnika na projektu Jasenovca je da se izložbom u Njujorku probudi svest o kolektivnom identitetu i zajedničkim vrednostima koje valja braniti u vreme velikih globalnih promena.

"Pitanje zaborava na žrtve nije neko tamo tuđe pitanje, nego se tiče svih nas, jer u vreme izrazite globalne ekonomske krize i ogromnih migracionih kretanja po Evropi, treba biti na oprezu, da se ne upadne u zamku ekstremnih, isključivih ideologija koje su i u Prvom i u Drugom svetskom ratu čovečanstvo dovele na rub destrukcije i propasti“", podvukao je Dačić.

Univerzalna deklaracija civilizacijsko dostignuće 

Taj projekat, kako je dodao, treba da doprinese mobilisanju svetske javnosti i da bude doprinos naporima Ujedinjenih nacija na očuvanju univerzalnih vrednosti svih naroda kao što je težnja miru i slobodi, a posebno zaštiti ljudskih prava, kao dostignuća čovečanstva 21. veka.

"Garant toga su upravo Ujedinjene nacije koje su donele brojne rezolucije i deklaracije pa i Durbansku, u čijem finalnom dokumentu države članice UN osuđuju svaki pokušaj rehabilitacije i restauracije fašizma, nacizma, ksenofobije i nasilnih nacionalističkih ideologija na osnovu rasnih i nacionalnih predrasuda", ukazao je Dačić.

Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima je civilizacijsko dostignuće čovečanstva u kome su sadržane vrednosti dostojne čoveka, a suprotstavljanje i sprečavanje fašistoidnih ideologija dužnost je svih da zbog budućnosti dece i čovečanstva, zaključio je Dačić.

Segment izložbe se nalazi u Muzeju srpske diplomatije koji, prema Dačićevim rečima, sadrži eksponate koji govore o istoriji zemlje.

Tako se u Muzeju, koji, kako je dodao, treba da bude više otvoren za javnost, nalazi originalni primerak Nobelove nagrade dodeljene Ivi Andriću i njegova diplomatska uniforma.

Takođe postoje i dokumenti koje treba predstaviti javnosti, među kojima i deo prepiske Beograda i Buenos Ajresa sa zahtevom za ekstradiciju Ante Pavelića, do koje nikada nije došlo.