Decenija od pogroma nad Srbima na KiM

Navršava se deset godina od martovskog nasilja 2004. godine, kada je 17. i 18. marta sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih se nije vratila u svoje domove.

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Povređene su 954 osobe, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, a uništena su 72 vozila Ujedinjenih nacija. U ovom talasu nasilja albanskih ekstremista etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, spaljen je manastir Devič kod Srbice.

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve.

Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.

To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom Uneska, od nedavno ga, umesto Kfora čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe, koji legitimišu svakog ko joj se približi.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubinog Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga Unmikove policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Teror albanskih ekstremista osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.