Читај ми!

"Trepča" u svetskom vrhu po rudnom bogatstvu

Kombinat "Trepča" bio je privredni gigant ne samo nekadašnje SFRJ, već celog Balkana. Proizvodio je 70 odsto mineralnih sirovina u tadašnjoj Jugoslaviji i zapošljavao i do 20 hiljada radnika. Iako danas upošljava petinu tog broja, po rudno-mineralnim resursima i dalje je u vrhu, ne samo u Evropi, već i u svetu.

Na području "Trepče" ruda se kopala još u vreme kralja Milutina. Otvaranjem rudnika, 1930. počinje prava eksploatacija, a deceniju kasnije počinje da radi i topionica.

Trepčom su upravljali Francuzi, Britanci, Nemci, a posle Drugog svetskog rata osnovan je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka "Trepča". Rezerve se procenjuju na oko 29 miliona tona rude, s dvostruko većim sadržajem olova i cinka od prosečnih vrednosti.

Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu napominje da "Trepča" čini 45 procenata ukupnih količina olova na teritoriji Srbije, uključujući i Kosovo. "Ukupna količina cinka na tom prostoru je oko 35 procenata, a količina srebra je oko 55 procenata ukupne količine u Srbiji", navodi Jelenković.

Od devedesetih godina prošlog veka, nema ni istraživanja ni investicija. Sukobi i bombardovanje na Kosmetu potpuno su urušili taj privredni gigant. Neophodna su nova ulaganja.

"U odnosu na svetska ono i dalje pripada srednje većim ležištima olova i cinka i postoje razlozi i za geološka istraživanja i za eksploataciju", navodi Jelenković.

Vojin Čokorilo sa istog fakulteta smatra bi istraživanja bila opravdana, jer bi sa relativno niskim nivom investiranja proizvodnja u oba rudnika bila uvećana najmanje 30 procenata, čime bi se znatno popravio njihov status. 

Prema njegovim rečima, najvažniji je metalurški kompleks u Zvečanu koji je dosta propao i koji mora da se obnovi.

Iako je registrovano kao jedno preduzeće, danas u okviru Kombinata funkcionišu dva potpuno nezavisna dela: "Trepča sever", kojim upravljaju Srbi, i "Trepča jug", koji kontrolišu Albanci.

Saradnja je svedena na nivo tehničke saradnje. Ponekad pokušamo da se na profesionalnom nivou ispomažemo zbog rezernih delova, repromaterijala, ali i to je sve, kaže direktor "Trepče sever" Jovan Dimkić.

Za "Trepču" se potencijalni investitori interesuju i kod Srba i kod Albanaca. Ali, najpre treba rešiti pravno-imovinski status Kombinata.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 31. август 2025.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом