Rešen najčudniji granični spor na svetu

Ovaj čin promeniće živote više od 50.000 ljudi u enklavama Kuč Behara, koji su bili okruženi zemljom čije državljanstvo decenijama nisu mogli da dobiju. Sada će konačno dobiti pristup školama, struji i zdravstvenoj zaštiti.

Za zagrižene kartografe i ljude opsednute geopolitičkim čudesima, to je kraj jedne ere. Razmena između Indije i Bangladeša znači da će svet ne samo izgubiti jedinstvenu granicu već će nestati i jedina enklava trećeg reda – enklava okružena enklavom, koja je, opet, okružena enklavom, koju okružuje druga država.

Deluje zbunjujuće. Dahala Kagrabari, enklava trećeg reda o kojoj je reč, bila je deo Indije, opkoljena bangladeškom enklavom oko koje se nalazi indijska enklava. Sve to je unutar Bangladeša. Ako ste i dalje zbunjeni, možda će vam pomoći ova mapa.

Enklave same po sebi nisu neobična pojava. Veliki broj njih postoji širom sveta. Livija, na primer, deo je Španije potpuno okružen francuskim teritorijama. Enklave drugog reda, odnosno enklave unutar enklava, takođe nisu tako retke. Postoji čitava mreža enklava u Barle-Hertogu, belgijskom okrugu u kom se nalaze "džepovi" pod holandskim suverenitetom. Važno je zabeležiti da postojanje enklava nije obavezno loše. Kao što je Frenk Džejkobs, bloger opsednut enklavama, napisao u Njujork tajmsu 2011. godine, Berle-Hertog je turistička atrakcija u kojoj se zgrću silne pare. Pre modernog doba kartografije i nacionalnih država, enklave su postojale doslovno svuda.

Situacija u Kuč Beharu, savršeno je jasno, nije bila nimalo dobra. Prema predanjima, te enklave bile su ishod šahovske partije maharadže od Kuč Behara i Faudžara od Rangpura od pre više vekova, ili pak rezultat mastila koje je na mapu prosuo pijani britanski pukovnik.

Obe verzije su, u stvari, samo legende, ali predstavljaju dobar pokazatelj u kojoj su meri te granice delovale besmisleno. Naučnici novog doba smatraju da su enklave rezultat neuspešne ekspanzije imperije Mugal u kraljevstvo Kuč Behara u 18. veku. Posle odvajanja Bangladeša od Indije 1947. godine, problemi ovakvog rešenja postali su očigledni. Ljudi iz ovih enklava nisu bili bez matične države, iako od nje nisu imali nikakve koristi.

Ovakva čudna postavka onemogućila je ljudima ne samo pristup uslugama koje države obično pružaju, već je zakomplikovala i najjednostavnije stvari, poput odlaska na pijacu. Teoretski, stanovnicima enklava bila je potrebna viza da bi ušli u državu koja ih je okruživala. Istovremeno, jedini način da dođu do vize bio je put u glavni grad matične države.

Pokušaji da se reši ovakva situacija razvlačili su se decenijama. Sporazum o razmeni teritorija postignut je prvi put još 1974. godine, ali ga Indija nije ratifikovala. Novi dogovor definisan je i 2011. godine i posle izvesnih zastoja, ratifikovan je u junu. Enklave su na taj način postale deo države koja ih okružuje, a stanovnici mogu da biraju da li će prihvatiti novo državljanstvo i ostati da žive gde jesu, ili će biti preseljeni.

Problem stanovnika Dahala Kagrabarija tu još uvek nije sasvim rešen, jer izvestan broj ljudi tvrdi da je izostavljen iz državnih spisa i strahuje da neće moći da zadrži zemlju ili bira državljanstvo. Tehnički, jedan od najčudnijih graničnih sporova na svetu možda je rešen, ali stvari na terenu su mnogo komplikovanije.