Niš: Gde je nestala empatija

Osamnaestogodišnji mladić koji boluje od dijabetesa pao je u centru Niša, a ljudi su prolazili ne zastajući da mu pruže pomoć, jer su mislili da je narkoman. A njegovo stanje je zahtevalo hitnu reakciju.

„Ukoliko se preko dana desi hipoglikemija, odnosno pad šećera u krvi, oseća se vrtoglavica, malaksalost, velika glad, glavobolja, poremećaj vida, drhtavica. Pacijent može da bude nervozan, preznojen, može da stane, da sedne, da padne”, navodi Danijela Cvetković, iz Savetovališta za dijabetes Doma zdravlja u Nišu. 

O tome da mladiću niko nije prišao, i da je pomoć dobio tek posle pola sata, saznalo se pošto je to na društvenim mrežama objavio ogorčeni otac i sve naterao da se zamislimo:

„Ne znam kako smo se to otuđili, nismo takav narod. Za sve smo gostoprimljivi, a za tako nešto stvarno nema opravdanja.”

„Bez obzira da li je narkoman ili je dijabetičar, čoveku treba pomoć u svakom slučaju”, kažu građani. „Društvo je takvo da nikoga ništa ne interesuje. Prosto to nije dobro.”

Iako strah od postupanja u ovakvim situacijama nije potpuno neopravdan, jer je bilo slučajeva kada su ljudi koji su pokušavali da pomognu nepoznatima prošli loše, ovaj događaj, kažu sociolozi, ipak govori o krizi morala u društvu, nedostatku solidarnosti i povećanom nivou egoizma.

„Mi zapravo svi težimo tome da nas drugi ljudi ne opterećuju, da smo individue koje imaju pravo na svoje ponašanje, ali zaboravljamo da je naša sloboda negde ograničena potrebama drugih ljudi. U tom smislu društvo koje insistira na individualizmu dovodi do nedostatka solidarnosti”, ističe prof. dr Danijela Gavrilović, sociolog morala, sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

Solidarnost, navodi, treba podsticati kroz institucije, pre svega škole i medije, a podseća i da sve kreće iz porodice. U Srbiji oko 10% populacije boluje od dijabetesa, a kolaps može da se dogodi i onima koji nemaju takve zdravstvene probleme.