Kako se gorštaci sa Pešterske visoravni pripremaju za zimu sličnu sibirskoj

Osim brige da pripreme ogrev i namirnice za domaćinstvo žitelji pešterskih sela moraju da obezbede i hranu za stada. Količine hrane zavise od dužine zime zato se svaki sunčan dan koristi za ispašu.

"Da je snijeg verovatno 100 eura dnevno mi ne bi bilo samo troška bala. 30 bala potrošiš, 35 bala to je sto eura najmanje. Skupoća - žito skupo, sijeno skupo", navodi Izudin Hukić, iz sela Ugao na pešterskoj visoravni.

Kad sneg i led okuju sela i više meseci nego što kalendarski zima traje potrebno je 12 i više metara drva skoro svakom domaćinstvu. Borba sa ćudima surove prirode koja traje vekovima na ovim prostorima iznedrila je jedinstvene štale Dubiroge.

"Dubiroga se pravi, rogovi se stave na zemlji tako reći, onda dolaze baskije i po baskijama dolazi pruće prepleta. Po pruću dolaze najloni, po najlonu slama da bi bilo toplije da ne upusta vodu, i po slami dolaze baskije da vrane ne nose. Tu čuvamo ovce. Toplo je sigurno, ako je napolju ispod nule ovde je nekih dvadeset stepeni", navodi Milanko Smolović iz sela Crvsko.

Nepristupačni tereni nisu pogodni za vozila ni leti, a pogotovo zimi pa je konj najstarije i najsigurnije prevozno sredstvo.

"Došao sam ovde kod zeta i šćerke i kod unuka da posetim, da vidim šta rade. Od 90 godina konja jašem. Ne mogu bez konja goveda da čuvam, da dogonim, da pojim no sve sa konjom noge me popustile", ističe Rade Đurović iz sela Crvsko.

Na putu prema selu Doliću srećemo jedinog poštara na sjeničko-pešterskoj visoravni. Kaže, pošta stiže uredno do svakog domaćinstva i leti i zimi.

"Borimo se motorom, nivom, motornim sankama pogotovo u periodu zime kad su veliki smetovi. Đe ne može ništa mora se i pešice, ne vredi. Radit se mora", objašnjava poštar Radoje Kuč.

Pešterska visoravan obuhbata 99 sela, u kojima pretežno žive staračka domaćinstva.