Šta je priroda darovala gornjoj Župi?

Za razliku od donje, vinorodne Župe, koja i po broju stanovnika i po površini zauzima veći deo aleksandrovačke opštine, gornja se najpre otkriva zaljubljenicima u netaknutu prirodu i planinske vrhove. Njeni potencijali poslednjih godina privlače sve veći broj turista.

Najlepši pogled na Gornju Župu pruža se sa grada Koznika. Utvrđenja koje već sedam vekova gospodari dolinom reke Rasine, sa Željinom, Gočom i Kopaonikom u zaleđu. Na turističkoj mapi Aleksandrovca nezaobilazna tačka.

"Sve više upita imamo za aktivni vid turizma. Samo na nekih par kilometara odavde imamo više od 20 vrhova preko 1.000 metara, sa prelepim pešačkim stazama, biciklističkim stazama. Stvarno je priroda ovde donekle netaknuta. Mi ovde koristimo termin da je to pripitomljena divljina doline reke Rasine", kaže Vladimir Rašković iz TO Aleksandrovac.

Pod bedemima Koznika zatalasala se Gornja Župa. Šume, pašnjaci i voćnjaci. U desetak sela živi trećina stanovništva aleksandrovačke opštine.

Milanka Pljakić iz sela Ploče navodi da se većina domaćinstava bavi poljoprivredom: "Maline, krompir, višnja, šljiva, kupina. Sve što postoji živi čovek da ima, to radimo, sve što postoji da se može posadi. I dobro rađa."

Voće i šumski plodovi iz hladnjača i preradnih pogona gornje Župe odlaze širom Evrope, a riba iz Rasine i obližnje Zagrže, na domaće trpeze. U pet ribnjaka od Mitrovog Polja do Pleša, godišnje se proizvede od vagon i po do dva pastrmke.

"To je čista voda, bogom data. Ova ide sa Goča, ova druga sa Željina, znači može, što se kaže, da se pije u gornjem toku. Pastrmka voli čistu vodu. Ovde imamo i šarana", kaže Dragan Filipović iz ribnjaka u Mitrovom Polju.

Kvalitetna riba privukla je goste, pa su mnogi poljoprivredu zamenili ugostiteljstvom. Uz petnaestak restorana u gornjem toku Rasine, sve je više domaćinstava koja nude smeštaj.

"Najviše im se dopada ova ovde rečica, ovaj mir ovde pored ove ovde čiste, grgutave reke, može da čujete samo poj ptica, zrikavce i ovu prelepu tišinu", kaže Dejan Vuletić iz Mitrovog Polja.

Na 700 metara nadmorske visine, na porodičnom imanju Lukovića u Mitrovom Polju, niču novi smeštajni kapaciteti.

"Voda je čista, iz prirode, iz kamena, vazduh da ne govorim. Hemije nikakve nema.Ovo će tu biti jedan punjač za organizam. Kao kola kad budemo oterali da punimo na struju , tako će ovde biti za ljudski organizam. Život lep, blag", smatra Zoran Luković iz Mitrovog Polja.

I žito pod kamenom vodeničnog točka zdravije je u malom. Od stotinu potočara na Rasini desetak ih i dalje melje, uz klepet vitlova i huk reke koja u gornjoj Župi život znači.