Nulta tolerancija na femicid, za dve godine ubijene 363 žene!

Nesuglasice, netrpeljivost, ljubomora u partnerskim odnosima, najčeće dovode do agresivnog, nasilničkog ponašanja. Od vređanja do modrica i ubistva kratak je put, a praksa pokazuje da većina žena dugo trpi nasilje i pretnje, bar kad je reč o Vranju i Kruševcu.

"Traje zato što vas je strah, pre svega strah vas je da vam ne stradaju najmiliji-deca. S druge strane vas je sramota baš zbog te dece, okoline," ispovest je jedne od žrtava.

"Želim da skrenem pažnju  da je femicid, odnosno pretnja ubistvom u porodično - partnerskom odnosu, obično  predvidiv. To se ne dovodi u pitanje, onaj ko vam preti da će vas ubiti, posle nekoliko puta on će to i učiniti," upozorava Slavica Stanojlović Urošević, udruženje žena "Peščanik".

Zbog pretnji ubistvom, psihičkog, fizičkog, seksualnog i ekonomskog nasilja na SOS telefon u Vranju godišnje se javi 150 do 200 žena iz Pčinjskog okruga. Tokom pandemije koronavirusa žene su najčešće bile prepuštene same sebi.

"Bilo je poziva gde su žene tražile od nas da kontaktiramo nadležne institucije da bi  im dozvole da izađu iz kuće, jer je psihičko i fizičko  nasiljerapidno raslo svakog dana," podseća Suzana Antić Ristić, SOS telefon Vranje, " zvala je žena  koja je zamolila da policija dođe i reaguje, a bio je policijski čas."

U rizičnim situacijama, žene se smeštaju u Sigurnu kuću. Prošle godine tamo su boravile 52 žene.

Po rečima Dejane Bogdanović, psihološkinje  u Sigurnoj kući kod Vranja, broj žena u njima  je jedan mali procenat, u odnosu na broj žena koje prijavljuju nasilje. "Obično se u Sigurnu kuću smeštaju žene koje su u takvoj situaciji da nemaju gde, da je situacija vrlo rizična i  one moraju tog trenutka da se sklone," navodi psihološkinja.

Prema statistici od početka godine, u našoj zemlji ubijeno je 13 žena u porodičnom nasilju, a od 2010.godine ubijene su 363 žene. To znači da svakih 7 do 10 dana jednu ženu ubije najbliži srodnik, partner, muž, a sve ćešće i sin.