Zašto niko ne želi funkciju u kraljevačkim mesnim zajednicama

Članovi saveta Mesnih zajednica i predsednici koje su oni birali, na funkciji su od 2014. godine. Duplirano trajanje mandata u lokalnoj samoupravi opravdavaju čekanjem da se gradske odluke usklade sa izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi usvojenim 2018. godine.

"Nakon toga desi se korona, nakon toga jedni izbori, drugi izbori, referendum, tako da se nadam da ćemo verovatno, najverovatnije u ovoj godini odraditi taj posao", kaže Nenad Marković, predsednik Skupštine grada Kraljeva.

U njemu veliki broj izabranih pre osam godina ne planira da učestvuje. Jedan od razloga je to što ih obavljanje funkcije – košta. Čak je i jedina naknada od oko 7.000 dinara za putne troškove ukinuta pre nekoliko godina jer, kažu u lokalnoj samoupravi, nije bila po zakonu.

"Baš sam pre tri dana bio u Kraljevu, morao sam da idem da potpišem završni račun i nešto oko nove fiskalizacije i digitalnog potpisa i to. Morao o svom trošku da idem, a gorivo je minimum 2.000 dinara", kaže Dragan Jevremović, predsednik Mesne zajednice Studenica.

Meštani sami plaćaju i projekte sa kojima, kod lokalne samouprave konkurišu za novac, bez garancije da će ga i dobiti. A zbog nerešenih problema, kažu, komšije pogled upiru u njih. To smeta i onima koji su zadovoljni postignutim.

"Mesna zajednica je pravno lice, imate svoj žiro račun, imate deponovan potpis, imate pečat. Krivično ste i materijalno odgovorni. Pritom nemate nikakva ili gotovo nikakva ovlašćenja, odnosno ono što donesete kao odluku, to ne obavezuje bukvalno nikoga", navodi Rade Erac, predsednik MZ Grdica.

"Veliki je problem na teritoriji svih ovih mesnih zajednica gde je mali broj stanovništva bilo šta uraditi. Zato što smo daleko od grada, kako kaže dete dok ne zaplače, majka mu ništa ne da. Teško je, stalno se plače, ali malo se radi", kaže Dragovan Vukosavljević, član Saveta MZ Studenica.

Da može i drugačije, pokazuje primer Šapca. Tamošnjim mesnim zajednicama se vraća porez na imovinu koji plaćaju meštani, a predlozi šta će se raditi na infrastrukturi u selu, uvek dolaze od samih meštana. Da li bi se, zbog razuđenosti terena, taj primer mogao primeniti na mesne zajednice u Kraljevu.

"Postoje mesne zajednice koje su udaljene od grada koje nemaju nikakvu proizvodnju u smislu fabrika, provrednih delatnosti bilo kakvih, onda bi došli u situaciju da u te mesne zajednice ne možemo da uložimo ni dinara, a da bi u neke mesne zajednice ulagali gotovo sav novac", Nenad Marković, predsednik Skupštine grada Kraljeva.

Predsednik kraljevačke skupštine naglašava i da svaki građanin na sajtu Grada može da predloži šta da se gradi. A da li će se i graditi, zavisi od mogućnosti.