Vlasnik pekare poklanja peciva siromašnoj deci, starima i sportistima pred takmičenja

Ova pekara ne miriše samo na topli hleb, zemičke i kifle - oseća se u njoj i čista, ljudska želja da se pomogne onima kojima svakodnevica nosi teška životna iskušenja i probleme.

„Pa ne poklanjam, ja to dam, ovaj, šta im se jede - pitam šta voliš, to mu dam. Ja sam u sportu ceo život, pa onda neka dečica dolaze, i oseti čovek, kad neko nema, kad dođe njih 4-5, jedan dan nije gladan, sutradan opet, pa ne može uvek biti nije gladan, nego, biće da nema i onda u očima pozna čovek i da ... ima ljudi koji kažu... onda imam neku saradnju sa nekim mojim bivšim kolegama sportistima, koji treniraju tu decu, pa i rade u školama kao prosvetni radnici, i onda znaju kakva je situacija i onda mi oni pošalju”, kaže Sašo Temelkovski, pekar iz Užica.

Kažu da, malo dobrote čoveka prema čoveku, vredi više nego silna ljubav prema čovečanstvu, a u ovoj pekari takvu dobrotu potvrđuju svakodnevno, čuvajući tuđe dostojanstvo, kao svoje.

„Nekako u momentu čovek nađe način, kako da ga jednostavno ne povrediš, da ga ne uvrediš, ali nekako imam ja neku takktiku, trudimo se, koliko možemo”, navodi Sašo.

Ni Užice, nažalost, nije grad bez siromaštva, a ovaj pekar, i za ono nevidljivo ima oštro oko, i što je još važnije, veliko srce.

„Došlo je vreme da neće niko nikome da pomogne ni na ulici, ako nosi nešto teško - pa neće. A svako, kad bi pomogao ono što može, svima bi bilo lakše. Bolje bi se osećao i taj što je pomogao, a i taj što su mu pomogli”, navodi Sašo.

I tako Sašo čini ono što može, i mirno zbraja svoje račune, u kojima se dobit ne meri samo novcem.