Seoski turizam u selu Srndalje

Stoletna vodenica na bistroj Srndaljskoj reci oduvek je bila simbol života u selu koje je renesansu doživelo njenom obnovom.

Ustupivši je Specijalnoj bolnici, koja je pre devet godina pretvorila u Etno restoran za banjske goste, načinjen je prvi korak ka razvoju turizma.

"Namera je bila da zaživimo, da nam selo ne zamre kao što je, nažalost, većina slučajeva kod nas u Srbiji. U selu koje trenutno ima 13 kuća imamo dvadesetak dece. Imamo i  dva preduzetnika, ali je od toga bitnije da su uglavnom svi u selu zaposleni zahvaljujući saradnji sa Ribarskom Banjom. Ja sam generalno zadovoljan, jer će mi deca ostati ovde. Ćerka završava srednju turističku, a sin uči za konobara. Turizam je nama porodični posao. Registrovao sam firmu, otac i ja prevozimo turiste, a u objektu koji smo sagradili ostali članovi porodice  dočekuju goste. Imamo deset ležajeva u pet soba, prostranu terasu koja nam je leti kao restoranska bašta, otvoreni bazen. Ali još uvek nije sve završeno. U planu nam je da u prizemlju napravimo
veću kuhinju, kamin salu za druženje tokom zime i vinski podrum. Pored nas za prihvat gostiju opredelio se i komšija Srđan Ivanović koji je za smeštaj adaptirao porodičnu kuću iz 1873. godine", kaže Vlada Živković iz Srndalja.

Za vozić "Trucko", traktor sa vagonima, kojim Vlada kolskim putem, kroz šumu i livade vozi turiste od sela do banje, tokom vikenda predaha nema. Gosti rado dolaze na porciju pastrmke, pogaču u crepulji, kupus u grnetu, teletinu i jagnjetinu ispod sača.

"Najviše se traži mlada jagnjetina. Da bi bila kako treba potrebna je zemljana posuda, tiha vatra, 3-4 sata pripreme, i to je to!", kaže Zoran Stanojlović kuvar u Etno vodenici Srndalje.

Od šumskih plodova, preko sokova, slatka, džemova do vunenih rukotvorina, na improvizovanim tezgama u selu svega ima.

"Ja sam prva počela to da radim, pre osam godina i puno mi znači. Gosti dođu, kupe, zaradi se. Blizu nam je. Preko zime kad nemam drugi posao štrikam, i sve se to proda do kraja sezone. Ne može od toga da se živi cele godine, ali za ta 3-4 meseca, tokom leta, zaradi se skromna platica", kaže Snežana Stojanović iz Srndalja.

Pored gurmanluka i ljubaznih domaćina, žubor planinske reke i vazduh koji miriše, na odmor ovde dovode mnoge domaće i sve češće strane goste. Najviše ih je iz Beograda i Novog Sada, ali i iz Slovenije i daleke Australije. To što interneta i signala mobilne telefonije nema većina ne smatra nedostatkom. Domaćini kažu da retko ko poželi i TV program da gleda. Posetiocima iz urbanih sredina mir i tišina najviše nedostaju. A toga je ovde u izobilju.

"Dolazimo iz Velenja. Ovde smo po drugi put. Jako nam se dopalo, jer je mesto kao stvoreno za smirenje prenapregnutih nerava. Sa druge strane zahvaljujući srdačnim domaćinima osećamo se kao kod svoje kuće i sigurni smo da ćemo se vratiti čim se ukaže prilika za to", kaže Gliša Ninosavljević.

"Vazduh je divan. Temperatura prijatna, čak je i hladno. A priroda me podseća na Sloveniju, po lepoti i čistoći.To treba čuvati", kaže Antonija Ninosavljević.

Uz vodenicu svojevrsnu seosku atrakciju predstavljaju mrestilište i dva ribnjaka koji godišnje proizvedu 20 tona ribe. Tražeći idealno mesto na kome bi započeo uzgoj kalifornijeske pastrmke, Kruševljanin Jugoslav Stevanović došao je u Srndalje. Na brzacima bistre planinske reke, kraj komšije Saše koji se ovim poslom odavno bavi, započeo je primarnu proizvodnju, od ikre do pastrmke.

"Ja se ovde osećam kao da sam domaći. Ljudi su divni, srdačni i neiskvareni. Pružili su mi zdušnu podršku kada sam počinjao posao.Zanimljivo je da sam svojevremeno imao određene zdravstvene probleme, ali sam zahvaljujući ovoj netaknutoj prirodi to sanirao, tako da sam ja vrlo zaradio ovde, kroz zdravlje, sve i da ne napravim neki kapital", kaže Jugoslav Stevanović iz Kruševca.

Složni i marljivi meštani planiraju i izgradnju igrališta, zoo vrta i dodatnih smeštajnih kapaciteta, kako bi se zadržali mladi i privukli turisti. Sami bi, kažu, napravili i dva kilometra nedostajućeg asfalta do grada, koji im je najveća prepreka, kada bi im država vratila zemlju i šumu oduzete posle Drugog svetskog rata, na koje selo ima tapiju još s početka prošlog veka.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707